JUS standardizacija
166
puniji razvoj standardizacije tek predstoji. Zbog toga osnovni cilj ovoga članka i nije analiza postignutih rezultata, nego prvenstveno analiza nedostataka u sadašnjem radu radi sagledavanja potreba u budućem radu.
Pri ovome ne treba gubiti iz vida činjenicu da je tehnološki nivo u našoj zemlji i u svetu znatno porastao, pa su i poslovi standardizacije postali složeniji.
2. ZAHTEVI ZA PREISPITIVANJEM RADA NA STANDARDIZACIJI U NAŠOJ ZEMLJI
Poslednjih nekoliko godina postoji u izvesnoj meri nezadovoljstvo sadašnjim stanjem i tretmanom standardizacije u našoj zemlji. Pri tom se vrlo često poilstovećuje sama aktivnost standardizacije sa radom Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju. 2.1 Položaj stručnjaka koji se bave standardizacijom u radnim organizacijama
Nezadovoljstvo ponekad potiče od stručnjaka koji se u radnim organizacijama, ili u ime radnih organizacija, bave standardizacijom. Nezadovoljstvo postoji uglavnom u onim organizacijama u kojima status stručnjaka koji se bave standardizacijom nije na zadovoljavajući način definisan. Ovi stručnjaci, ulazeći u problematiku standardizacije, uviđaju opravdanost ove aktivnosti, kao i činjenicu da standardizacija zahteva puno i stalno angažovanje. Na žalost, u nekim organizacijama stručnjaci se bave standardizacijom kada za to nađu vreme, ili posle radnog vremena, bez materijalne nadoknade, pa se rad na standardizaciji održava samo zahvaljujući njihovom entuzijazmu. Ovakvo stanje ne može se razmatrati a da se ne analizira i uloga Zavoda. Zavod upućuje pozive organizacijama za saradnju na donošenju standarda. Sa druge strane Zavod zastupa našu zemlju u međunarodnim organizacijama. Stručnjaci koji se bave standardizacijom zbog toga smatraju da Zavod nedovoljno koristi taj svoj položaj i da se nedovoljno angažuje na širenju saznanja o potrebi standardizacije, obučavanju kadrova, a gde je potrebno i inicijativom za donošenje odgovarajućih mera.
Ovi stručnjaci očekuju da se u radnim organizacijama rad na standardizaciji tretira ravnopravno sa ostalim aktivnostima, da ovde bez bojazni mogu stvarati svoju karijeru, učestvovati, kada je potrebno, u radu na standardizaciji na svim nivoima, počev od rada na izradi internih standarda, preko rada na donošenju jugoslovenskih standarda, do rada u međunarodnim organizacijama.
2.2 Kvalitet proizvoda
Drugi izvor nezadovoljstva u našoj zemlji u vezi sa standardizacijom je nezadovoljstvo potrošača 'kva-
litetom proizvoda. Tu se prvenstveno radi o nezadovoljstvu domaćih kupaca koji ponekad nisu sigurni šta dobijaju pri kupovini robe. Nezadovoljni su i domaći proizvođači kavalitetnih proizvoda, kada se u praksi jednako tretiraju njihovi proizvodi i proizvodi lošijeg kvaliteta; pogotovu su nezadovoljni što se često uvoze proizvodi vrlo lošeg kvaliteta, ponekad i opasni po bezbednost ljudi i imovine i nesmetano se prodaju neobaveštenim kupcima. Kupci su nezadovoljni i neefikasnošću inspekcije, koja je sa svoje strane nezadovoljna zbog toga što ne može ove probleme u potpunosti da reši Jer nema opremu ı kadrove za proveru kvaliteta a često nema ni standarda za sve proizvode. Osoblje postojećih laboratorija koje su opremljene za ispitivanja nezadovoljne su, pak, jer se njihovi kapaciteti, zbog nesređenih odnosa nedovoljno koriste.
2.3 Neusklađenost između tehničkih propisa i standarda Nezadovoljstvo se javlja i zbog čestih preklapanja i neusklađenosti između tehničkih propisa koje donose razni organi i organizacije a isto tako ı između propisa i jugoslovenskih standarda. Često se dešava da standard propisuje jedno rešenje, a propis drugo. izvođač radova, ako se radi o radovima, mora onda rešenje da prilagođava inspektoru. Sličan je slučaj kada nema ni standarda ni drugog propisa — rešenje se mora uskladiti sa standardom neke druge zemlje, ili onako kako inspektor po svojoj subjektivnoj oceni a da treba uraditi, pa se ponekad dobija onoliko rešenja koliko ima inspektora. Do teškoća naročito dolazi kada projektant radova, isporučilac opreme, IZvOđač radova ı inspekcija nisu iz iste republike. Posebno se pri tome žale proizvođači da se ne vodi računa o standardima i preporukama međunarodnih organizacija ISO i IEC.
I pojedine društvene organizacije nisu zadovoljne svojim statusom u procesu standardizacije i saradnjom sa Zavodom.
2.4 Pokretanje revizije zakona iz oblasti tehničke regulative
Ovi i mnogi drugi zahtevi su počeli da se jasno iznose u diskusiji o reviziji Zakona o jugoslovenskim standardima u toku 1972. godine radi usklađivanja sa ustavnim amandmanima. Tada je gotovo jednoglasno konstatovano da se Zakon mora iz osnova menjati i da radi usklađivanja sa ustavnim amandmanima nije dovoljna revizija koja se morala u određenom roku izvršiti.
Sekretarijat za privredu je, u skladu sa ovim zahtevima, januara 1973. godine pokrenuo rad na pripremi novog zakona (usvojen u Saveznoj skupštini januara 1974. godine) koji bi zamenio pomenuti Zakon. Shvatajući svu težinu