JUS standardizacija

168

deće aktivnosti bi trebalo postaviti kao najbitnije

za svaku nacionalnu instituciju:

a) Izrada i objavljivanje nacionalnih standarda;

b) Unapređivanje uslova za usvajanje i primenu standarda;

c) Zaštita kvaliteta i sertifikacija proizvoda;

d) Stvaranje uslova i postupaka za informisanje o standardima i srodnim tehničkim materijalima, kako nacionalnim tako i međunarodnim:

e) Predstavljanje i zastupanje zemlje u međunarodnom rađu na standardizaciji.

Kada se govori o potrebnim aktivnostima Jugoslo-

venskog zavoda za standardizaciju, onda svakako

treba analizirati rad na donošenju jugoslovenskih standarda, usklađenost standarda i drugih tehničkih propisa, učešće u radu na međunarodnoj standardizaciji, zaštitu potrošača (u pogledu kvaliteta), obučavanje kadrova, rada na internoj standardizaciji itd. Sve ove aktivnosti treba podvrgnuti kritičkoj analizi i definisati ulogu i obaveze Zavoda.

4. AKTIVNOSTI ZAVODA

4.1 Donošenje jugoslovenskih standarda

Zavod svake godine donese oko 450 do 500 jugoslovenskih standarda, sa ukupnim brojem 2000 do 2500 kucanih strana. Do kraja 1973. godine doneto Je preko 8000 standarda.

Prema oblastima, donet je približno sledeći broj standarda:

procenata 12 radarstyVo „OON OO MRVJ JUROM, 10 Ž2d9netajurPija . sala erva Bvkao ir. MOO OMJ & 3. građevinarstvo, šumarstvo i drvna industrija 9 4. poljoprivreda. 200 „ Vrba ıaaVC « Meje MaMa 6 5. hemija, tekstilna industrija, koža, guma, plastične: mase. ask i zg gua UL. Va 18 G=inašinstvo:i , ala a ai yu ibikacni i lejgyfbNiy wi BeaiĆ 31 7 elektrofehiikar a. JJ „MUVAJBK. av O Na 10 ŠLjBaobraćaji „vinu. ada igi ban jr Biva Pe oya ad 5 9. zdravlje, bezbednost, medicina ...... 2 10. informacije, administracija i... 11; osnovni. stanđardić ya + eee ejj ea 1

Ako se ovi procenti uporede sa procentima stanđarda po oblastima u nekim drugim zemljama, vidi se da imamo mali broj osnovnih standarda i standarda za informacije i administraciju.

Međutim, postavlja se pitanje koliko je jugoslovenskih standarda uopšte potrebno u pojedinim oblastima. U vezi sa tim je i pitanje kako ove potrebe

ocenjivati i utvrđivati. Zavod do sada ova pitanja.

nije u dovoljnoj meri sistematski rešavao, ali je očigledno da to ubuduće mora raditi.

Postoji više kriterijuma koji se mogu koristiti za odgovore na pomenuta pitanja, a osnovni je onaj

koji polazi od analize primene standarda. Zavod mora sistematski pratiti koliko se standarda primenjuje, za koje svrhe i sa kojim uspehom, pa će se na taj način utvrditi gde su standardi još potrebni i u kom smislu treba menjati postojeće standarde. Činjenica je da postoji mnogo slučajeva koji pokazuju da se obavezni standardi ne primenjuju, ili se krše pojedine njihove odredbe. Najefikasniji način praćenja primene standarda bio bi tamo gde bi se Zavod uključio u sistem atestiranja i davanja znakova kvaliteta. Zbog toga su ove delatnosti za proces standardizacije a time i za Zavod od bitnog interesa kao što su od bitnog interesa 1 za svaku instituciju koja donosi standarde.

Drugi kriterijum za ocenu potrebe za standardima se stvara na osnovu zahteva od privrednih i drugih organizacija. Ukoliko se u rad standardizacije uključe predstavnici više organizacija, dobiće se Jasnija slika o potrebama za standardima. Zbog toga je važno da se u rad na standardizaciji uključe predstavnici svih zainteresovanih, što se ne može postići ako se ne ide na sistematsko stvaranje stalnih tela (komisija, odbora, organizacija) u svim oblastima privrede i društva. Zato pred Zavodom stoji Još mnogo posla u ovom smislu.

Takođe Je vrlo važno pratiti i analizirati rezultate na standardizaciji međunarodnih organizacija, jer međunarodni standardi nastaju kao rezultat potrebe većine zemalja sveta i u suštini odražavaju savremeni nivo tehnologije. Odavde se rezultati mogu najdirektnije primenjivati na osnovu donetih međunarodnih standarda i planova za donošenjem novih. U oblasti elektrotehnike planovi se prave uglavnom na osnovu donetih i planiranih preporuka Međunarodne eclektrotehničke komisije — IEC i na osnovu zahteva koji postavljaju pojedini tehnički odbori Jugoslovenskog elektrotehničkog komiteta — JEK.

U poslednje vreme se u organizaciji ISO intenzivnije radi i na stvaranju analitičkih metoda za procenjivanje prioriteta u programu standardizacije. Ove metode polaze od statističkih podataka, a prioritet se daje na osnovu zahteva ekonomičnosti, bezbednosti itd. Za ove metode su naročito zainteresovane socijalističke zemlje sa planskom privredom.

4.2 Odnos standard—tehnički propis

Jedno od osnovnih pitanja koje se mora jasno definisati pri analizi aktivnosti Zavoda je pitanje odnosa „obavezan standard—_—\ehnički propis, sa Jedne strane i pitanje odnosa Zavod — drugi organi i organizacije koji donose druge tehničke propise, sa druge strane.

Ovi odnosi su najveći kamen spoticanja u radu na pripremi revizije zakona koji su pomenuti u tač.