JUS standardizacija

pokazalo da originalni sprskohrvatski tekst standarda ima jezičkih nedostataka ı da, pogotovu Što predstavlja osnovu za prevođenje, mora da prođe kroz proces jezičke dorade. Očigledno je postalo i to da jezičko oblikovanje originala treba da obavljaju institucije i pcjedinci istog stručnog nivoa ı kompentencija, kao i oni koji vrše prevođenje. Zamisao da Zavod mora aktivno da se uključi, pa i da inicira rad na upotpunjavanju, razvijanju i ujednačavanju stručne terminologije, prirodno se povezivala sa zahtevima za usavršavanjem OTIginalnih tekstova standarda. To Je dovelo do odluke da se Zavod obrati Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Institutu za srpski jezik ı Filološkom fakultetu u Beogradu i zatraži njihovu saradnju. Odgovori ovih institucija se očekuju.

IZDAVANJE I ŠTAMPANJE STANDARDA

Prevođenje ı izdavanje standarda na jezicima naroda Jugoslavije učinilo je poslove oko pripreme standarda složenim. Potrebno je daleko više finansijskih ulaganja, nova organizacija rada, pa i novi način distribucije štampanih standarda. Zavod je zato počeo sa st aranjem nove službe za prevođenje ali je nastojao ı da se osposobi da sam štampa svoja izdanja. Ovaj put izabran Je ne samo u uverenju da će se ublažiti porast troškova izdavanja ıI štampanja standarda na četiri Jezika, već ı zato što jc paralelno izdavanje zahtevalo tešnju povezanost svih aktera u pripremi tekstova standarda. Tako je nabavljen IBM kompozer-sistem ı počelo formiranje ofset-linije, što će omogućiti štampanje ı umnožavanje standarda. U toku Januara ove godine izvršena je obuka za rukovanje kompozer-sistemom ı upućeni zahtevi za otvaranje novih radnih mesta u tehničkom birou, kako bi se ostvario potpuni radni proces, od tehničke obrade originala standarda, do njihovog definitivnog umnožavanja ofset-štampom.

Rad na tehničkoj pripremi ı štampanju tekstova standarda nije mogao da se razvija prema željama. Pojedina radna mesta ostajala su nepopunjena, a pripremane su i izmene dosadašnjeg načina rada na pojedinim radnim mestima.

259

Sve je to, i onako složenu situaciju službe za tehničku obradu i štampanje koja je tek osvajala novu tehniku, činilo još složenijom. Ni sama tehnika, međutim, nije bila kompletna. Zbog izuzetno produženih rokova isporuke, nije bilo moguće pribaviti »glave«ć na mašinama kompozer-sistema sa određenim tipovima slova potrebnim za uobičajenu formu standarda, što je odlagalo štampanje.

Ako se tome pridruži 1 nedostatak prostorija za rad male ofsetne štamparije, postaje jasnije da trenutne mogućnosti nisu u skladu sa potrebama Zavoda.

Istovremeno, preuzimanje štampanja standarda u samom Zavodu imalo je, a imaće SsVeE Više, reperkusija na sve ostale službe Zavoda, koje je trebalo osposobljavati da obavljaju neophodne poslove za novi sektor. Osećala se potreba za promenama ne samo u odnosima službi, već je i samu pripremu, oblik standarda i način tehničko-crtačkih rešenja trebalo, u izvesncj meri, prilagoditi novoj tehnici.

Izdavanje i štampanje standarda u Zavcdu postalo je u većoj meri nego ranije zavisno cd ritma »produkcije« standarđa i cd pristizanja prevoda iz prevodilačkih centara. Iako postoje napori u tom smislu, teško je verovati da će donošenje standarda u Zavodu biti ravnomernije, što bi omogućilo i ravnomerniji rad na tehnici. Pretpostavlja se, međutim, da će se organizacija rada u prevodilačkim centrima poboljšati ı da će stečena iskustva olakšati rad i ubrzati proces prevođenja, što bi omogućilo ravnomerniji rad i prevodilačke službe i službe za tehničku obradu i štampu. Ukoliko bi se postigla ravnomernost priticanja posla, što je najteže obezbediti u jednom složenom lančanom radu gde sve karike ne zavise od Zavoda, omo gućilo bi se puno korišćenje potencijala tehnike za štampanje.

Može se očekivati da će ovi problemi biti rešeni u toku ove godine i da će Zavod tokom iduće godine početi da koristi u potpunosti kapacitete kojima raspolaže, što bi mu omogućilo da prihvati štampanje većeg dela standarda koji se pojave u toku jedne godine na četiri Jezika, a delimično i drugih izdanja.