JUS standardizacija

opisa. Ako opisa ili dodatnog opisa nema, stavljaju se dve zvezdice (* *).

Između dođatnog opisa i oznake standarda ne treba stavljati zvezdice, jer oznaka standarđa uvek počinje na 31. mestu zapisa i tako je taj pođatak već unapred ispisan u poravnatom obliku.

Naziv svakog stanđardizovanog predmeta ili materijala trebalo bi u svakom novom J US-standardu navesti na sva četiri jezika, čime bi se vremenom dobio četvorojezični rečnik koji bi omogućio upotrebu JUS-standarda na svim Jjezičnim područjima. U pojedinim slučajevima, kada za opisi đodatni opis treba veći broj podataka, neće biti dovoljno mesta za ispisivanje čitavog naziva, pa bi ga zato trebalo na pogodan način skratiti. Kao primer navodimo elektronski element »kondenzator« koji obuhvata 11 mesta, a da još nismo precizirali njegovu vrstu (npr. papirni, keramički, elektrolitski i sl.). Zato bi se u takvim slučajevima trebalo dogovoriti za skraćenice koje bi se mogle lako pamtiti (npr. C-KC = kondenzator, keramičkii, cevasti).

Za svaku vrstu standardnih delova i materijala biće potrebno da se sastavi i izda poseban standard, kao uputstvo koje nazive i koje podatke i na kakav način ih treba upisivati, da bi predmet standarda bio u potpunosti identificiran u svim njegovim detaljnim karakteristikama.

U nazivima, osim slova međunarodne abecede mogu se upotrebljavati i slova koja su specifična za naše jezike (Č, Ć, Š, Ž, Đ). Međutim, u skraćenicama naziva i u podacima opisa i dodatnog opisa treba ta nacionalna slova izbegavati. Slično treba izbegavati i slovo X (iks), jer se ovo slovo upotrebljava kao znak množenja. Suprotno tome dozvoljena je upotreba ostalih tuđih slova (Q, W i Y), svih arapskih cifara i nekih posebnih znakova.

U daljem tekstu objavljujemo predlog standarda za zapis osnovnih podataka u celini, kako bi se sa njegovim sadržajem upoznao što veći broj naših stručnjaka, koji bi po tom pitanju dali svoje miš-

261

ljenje na velikom savetovanju o stanđardizaciji u Jesen ove godine u Slovenijii, gde će se sa iznetim dopunama i konačno usvojiti.

ZAPISI OSNOVNIH PODATAKA U STRANIM ZEMLJAMA

Možda bi vredelo napo menutida istu problematiku pokušavaju rešavati i u drugim zemljama. Konkretno, u okviru CEN postoji predlog za sistem označavanja pogodan za automatsku obradu podataka i veoma sličan predlog JUS-suandarda. Struktura zapisa po ovom predlogu CEN je sledeća:

Neobavezni deo: naziv u nacionalnom jeziku i oznaka nacionalnog standarda (ukupno 18 mesta)

Obavezni deo:

oznaka evropskog standarda EN (7 mesta)

blok kratkih oznaka i dođatni blok (ukupno 17 mesta).

Nedostatak ove strukture zapisa po EN je u premalom broju mesta za tehničke podatke (17 mesta), dok je po našem predlogu broj mesta za tehničke podatke do 24 mesta (30 mesta smanjen za dužinu naziva ili skraćenice).

Drugi nedostatak predloga za EN je u tome. što je ukupna dužina zajedno sa neobaveznim delom 42, što je za 2 mesta više od raspoloživih mesta po standardnim programima za računare.

Možda su ti nedostaci razlog, što u roku više od jedne godine diskusija taj predlog još nije prihvaćen od zemalja članica CEN-a, već je po najnovijim informacijama rešavanje ove problematike odgođeno za dalje vreme.

U slučaju da bi evropski predlog bio prihvaćen, trebalo bi razmisliti da se prihvati i u JUS-standardima. Ali s obzirom na neprihvatanje i odgađanje daljeg rešavanja ovog predloga, potrebno je krenuti vlastitim putem, pogotovo kad su u okviru jednog od naših najvećih preduzeća postignuti već značajni uspesi.