JUS standardizacija
Međunarodni standardi znače uklanjanje tehničkih prepreka u međunarodnoj razmeni robe ı u međunarodnoj podeli rada, ali samo za one države koje svoje nacionalne standarde i propise prilagođavaju međunarodnim. Nasuprot tome, država koja nije u toku tog prilagođavanja, sama se eliminiše iz konkurencije na svetskom tržištu.
Razumljivo je, da u međunarodnim organizacijama za standardizaciju najaktivnije sarađuju one zemlje koje su u industrijskom pogledu najrazvijevije. Unapređenjem privrede u manje razvijenim zemljama širi se i produbljuje i njihovo učešće u međunarodnim organizacijama, naročito u ISO ı IEC. Iz analize, koja je data u studiji o standardizaciji, vidi se da je Jugoslavija po svojoj aktivnosti u tehničkim odborima organizacije ISO od 56 članica tek na 31. mestu, ako uzmemo za kriterijum aktivno članstvo u tim odborima. Podaci za tu analizu uzeti su iz zvanične publikacıje ISO-PARTICIPATION 1972. god. iz koje Uuzimamo i tehničke odbore, u kojima je Jugoslavija aktivni član.
TO | Naziv tehničkog odbora
18 | Cink ı cinkove legure
27 | Cvrsta mineralna goriva
34 | Poljoprivredni prehrambeni proizvodi 54 | Eterična ulja
55 | Balvani ı piljevina
65 | Rude mangana ı hroma
71 | Beton ı armirani beton
74 | Cement ı kreč
75 | Nosila ı njihova vodila
77 | Proizvodi od azbestnog cementa
85 | Nuklearna energija
89 | Ploče od presovanih vlakana
99 | Poluproizvodi od drveta
122 | Ambalaža
129 | Aluminijumove rude ı minerali
133 | Sistemi veličina ı označavanja odeće 136 | Nameštaj
151 | Ploče—iverice
U sledećim tehničkim ISO odborima Jugoslavija nije ni posmatrač:
TO | Naziv tehničkog odbora
10 | Tehničko crtanje 23 | Poljoprivredni traktori i mašine 26 | Bakar ı legure bakra 76 | Aparati za transfuziju za primenu u medicini 93 | Skrob | 153 | Ventili za opštu primenu 154 | Dokumenta ı elementi podataka
U svih ostalih 125 tehničkih odbora, Jugoslavija Je samo »posmatrač«, što znači da prima dokumen-
taciju, može da prisustvuje zasedanjima alı nema pravo glasa.
Još bi interesantnija bila analiza u kojoj meri Je učešće naših stručnjaka zaista aktivno u onim tehničkim odborima u kojima je Jugoslavija prijavljena kao aktivna članica. Nažalost, o tome nemamo sistematski prikupljene podatke.
Bacivši pogled na tabelu tehničkih odbora. koji nas »ne interesujuć, pa prema tome ne primamo ni izveštaje o njihovom radu, ne možemo a da ne konstatujemo da se među »neinteresantnim« nalazi i TO 26 (Bakar i legure bakra), iako u Boru imamo najveći rudnik bakra u Evropi ! Takođe nas »ne interesuju« ni poljoprivreni traktori ı mašine (TO 23), iako imamo nekoliko velikih fabrika koje ih proizvode! Za nas nije interesantno ni tehničko crtanje (TO 10), zato nije čudno što naši standardi na tom području zaostaju iza međunarodnih.
Među tehničkim odborima ISO-a kojima Jugoslavija bar formalno aktivno učestvuje, Veoma nam nedostaje TO 126 (Duvan i duvanski proizvodi), pošto je naša država Jedan od najvećih proizvođača duvana u Evropi! I u TO 8 (Brodogradnja) samo smo posmatrači, iako se naša brodogradnja posle rata vanredno razvila i izrađujemo za strane kupce brodove-gigante, od preko 250.000 brt!
Još bi mogli da nabrajamo tehničke odbore ISO-a u kojima ne bismo smeli da budemo samo skromni posmatrači bez prava glasa!
Nešto bolje, iako još uvek nezadovoljavajuće, Je sa učešćem Jugoslavije u tehničkim odborima organizacija IEC ı CEE. Za to nesumnjivo najveću zaslugu ima Jugoslovenski elektrotehnički komitet (JEK) koji je svoje tehničke odbore ı pododbore organizovao isto kao IEC, odnosno CEE, što u znatnoj meri olakšava praćenje rada u međunarodnim forumima.
Nažalost, ni u elektrotehnici naša međunarodna saradnja nije stalna, kao što bi morala da bude. Velika je greška što zasedanjima međunarodnih tehničkih odbora IEC i CEE ne prisustvuju uvek isti stručnjaci, već svaki put drugi, zato u našem učešću nema pravog kontinuiteta, ni potrebne aktivnosti.
Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) ne poznaje različiti status članstva kao ISO, zato nije ni moguće sastaviti takav pregled kao što smo sastavili za naše članstvo u tehničkim odborima ISO.
Na drugoj strani, mnogi sekretari tehničkih odbora JEK-a ne šalju redovno svoje izveštaje o učešću na zasedanjima IEC i CEE, pa zato ni sa te strane nije moguće uvesti neku sistematsku evidenciju.
Učešće Jugoslavije u svim međunarodnim organizacijama za standardizaciju daleko je ispod granice koja bi odgovarala stepenu razvijenosti naše industrije i ispod granice stručnosti naših stručnjaka. Uzrok za takvo stanje možemo prvenstveno da tražimo u isuviše maloj društveno-moralno