JUS standardizacija

Zanimljivo je da su obe suprotne regionalne grupacije, zapadna i istočna, došle do istih zaključaka u pogledu izdavanja regionalnih standarda, u isto vreme, 1972. godine. Razlika je samo u tome, što ih istočna grupacija pravilno naziva »standardi SEV«, dok ih zapadnoevropska privredna zajednica naziva »Evropski standardi EN«, iako ne važe ni u polovini evropskih zemalja.

Obe zajednice CEN ı SEV, ulažu napore da u svojim regionalnim standardima u što većoj meri uvažavaju međunarodne preporuke, a u najnovije vreme ı međunarodne standarde ISO i TEC. Pri tome se samo od sebe postavlja pitanje, zašto su regionalni standardi Još potrebni?

Međunarodni standardi ISO ı TEC, naročito kad se radi o elementima za ugrađivanje, određuju, pre svega funkcionalne ı sigurnosne osobine, a ređe i oblike ı mere za ugrađivanje. Usled razvoja kooperacije i specijalizacije u okviru iste političko-privredne zajednice, ı oblici ı mere od bitnog su značaja za neposrednu mogućnost zamene clemenata. Zato regionalni standardi određuju više detalja nego što ih sadrže međunarodni standardi ISO i TEC.

Upravo u tom određivanju detalja leži opasnost da će se odredbe u standardima CEN ı SEV sve više razlikovati ı da će kasnije eventualno usklađivanje standarda obe grupacije u okviru međunarodne standardizacije ISO ı IEC biti sve teže.

Dalja zajednička karakteristika regionalnih standardizacija obeju političko-privrednih zajednica je 1 u tome što svaka u svom okviru ulaže napore da afirmiše sistem međusobnog priznavanja rezultata ispitivanja proizvoda ı priznavanja znakova usklađenosti sa standardima, što znači korak napred ka otklanjanju tehničko-pravnih prepreka u međusobnom trgovanju između članica iste zajednice, ali ı istovremeno povećavanje tih prepreka za trgovanje između članica suprotnih grupacija. Naša država, kao nesvrstana zemlja, nije članica ni zapadnoevropske privredne zajednice, a ni direktna članica istočnog Saveta za uzajamnu privrednu pomoć. Uprkos tome ona želi da trguje sa svim državama učlanjenim u obe grupacije. Dogod Je izdavanje regionalnih standarda i na Istoku i na Zapadu Još u povojima (i jedni i drugi počeli su sa izdavanjem 1972. godine), u tom trgovanju prepreke usled neusklađenih standarda nisu bitno veće nego između država iste zajednice. Što će više regionalnih standarda izlaziti ı biti usvajano u obe zajednice to će i prepreka za naš izvoz u te države biti veće.

Sa tog aspekta, ispravna je odluka Jugoslavije kada Je potpisala ugovor o saradnji sa Savetom za uzajamnu privrednu pomoć sa posebnim statusom posmatrača, kojim je našoj državi dozvoljeno da delimično učestvuje u istočnoj regionalnoj standardizaciji. To omogućuje dugoročno uključivanje naše privrede u podelu rada između država SEV-a. Jugoslavija Je dosada sarađivala u 15 stalnih komisija ı u drugim telima SEV-a. U stalnoj komisiji

za standardizaciju Jugoslavija do nedavna nije sarađivala, pa Je početkom ove godine Jugoslovenski zavod za standardizaciju predložio SIV-u, da se Jugoslavija uključi u rad i tog organa SEV-a. U mesecu julu sređene su bile sve formalnosti između SFRJ ı SEV-a, tako da Je Jugoslovenska delegacija već mogla učestvovati na 35. zasedanju ove komi= sije u Moskvi 11. ı 12. septembra ove godine. Kako je Jugoslavija na tom zasedanju Komisije za standardizaciju bila prvi put zastupljena ı kako prethodno nije primila radnu dokumentaciju, to se naša delegacija nije mogla aktivno uključiti u debatu, već je imala samo status posmatrača. Uprkos tome učešće naše delegacije na tom zasedanju bilo je od velikog značaja i koristi što mogu potvrditi sledeće konstatacije:

1. Uvažavanje standarda SEV je preduslov za trgovinsku razmenu robe i za našu kooperaciju sa državama SEV-a.

2. Standardi SEV proširiće kompleksnu standardizaciju iz SSSR-a na sve države članice SEV-a, pa zato treba da Je prihvatimo ı mi Za sve proizvode koje želimo izvoziti na Istok.

3. Sa standardima SEV treba upoznati svu našu privredu, pa u tu svrhu treba izdati srpskohrvatski prevod kataloga dosadašnjih preporuka ı standarda SEV, kao i plan izrade standarda za 1975. godinu i oba ova dokumenta poslati zainteresovanoj industriji i trgovini. Isto tako treba da su svim zainteresiranim pristupačni i prevodi standarda SEV.

4. Svu našu zainteresovanu industriju treba podstaći da uključi svoje stručnjake u grupe eksperata, koje sastavljaju nacrte standarda SEV.

5. U Jugoslovenskom zavodu za standardizaciju treba namestiti stalnog stručnjaka koji bi koordinirao rad naših stručnjaka sa grupama eksperata, sakupljao njihove izveštaje, prema potrebi sarađivao na zasedanjima SEV-a kao tumač ı koji bi prevodio sve važnije dokumente.

6. Treba rasčistiti obaveze SFRJ prema SEV-u u pogledu uvođenja odredaba iz standarda SEV standarde JUS. U tu svrhu treba prikupiti sve dokumente koji su,bili spomenuti na 35. zasedanju Stalne komisije za standardizaciju ı proučiti ih u organima SIV-a i u Jugoslovenskom zavodu za standardizaciju (na primer: konvencija o uvođenju standarda SEV).

7. U okviru Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju treba pri razradi novog standarda JUS ili pri njegovoj reviziji uvažavati i odgovarajuće standarde SEV i upoređivati ih sa standardima ISO i TEC.

8. Omogućiti što šire učešće stručnjaka iz privrede na međunarodnom simpozijumu o izradi, donošenju i uvođenju standarda SEV, koji je predviđen u oktobru sledeće godine (1975).

9. Redovno učešće Jugoslavije na zasedanjima Stalne komisije za standardizaciju SEV ı na sastancima grupa eksperata može našoj privredi