JUS standardizacija

22

nostima o kojima se mora voditi računa. Sistematskim školovanjem kadrova, pripremanjem priručnika, uputstava itd., situacija se može popravljati, ali čak i pod najidealnijim uslovima postojaće potreba za institucijom kao što je unifikaciona komisija, koja će u praksi ocenjivati koliko je školovanje uspelo, ispravljati nedostatke i, sa svoje strane, na konkretnim primerima, ukazivati na pravilne postupke i rešenja.

Sa druge strane, slabosti izvesnih stručnih komisija koje donose jugoslovenske standarde ponekad nisu rezultat neiskustva njenih članova, nego rezultat određenog sastava komisije. Naime, broj standarda se naglo povećava, a sa njime 1 broj pojedinih užih oblasti u kojima rade posebne komisije. Ova specijalizacija je nužna, Jer se objektivno ne može tražiti od istih ljudi da budu eksperti za više oblasti. Naprotiv, mnogo Je bolje da u određenim oblastima rade ljudi koji će biti potpuno upoznati sa problematikom te uže oblasti i koji će se uz to starati o održavanju potrebnog kontinuiteta. Međutim, ova specijalizacija ima ı svoje negativne strane, ako se ne ostvari potrebna usklađenost standarda između pojedinih oblasti. Poznata je činjenica da su tehnika ı tehnologija danas tako kompleksne, da je gotovo nemoguće povući čvrste granice između pojedinih oblasti, pa je sigurno da će, ako se rad odvija nezavisno, doći do dupliranja, neusklađenosti, pa čak ı do protivrečnih rešenja. Iskustvo je pokazalo da je unifikaciona komisija skoro nemoćna da bitnije utiče na usklađenost standarda između pojedinih oblasti u fazi kada se pred komisiju dođe sa tekstovima koji su prošli kroz stručne komisije za donošenje standarda. Zbog toga bi ubuduće trebalo da unifikaciona komisija interveniše još pri usvajanju planova za donošenje standarda. U toj fazi se već može videti gde postoje dupliranja između pojedinih oblasti, tako da bi se problematika mogla pravilnije raspoređivati po oblastima, a isto tako utvrđivati za koje bi standarde bilo neophodno da se odgovarajuće komisije spoje u jednu. Drugim rečima, ovde bi se radilo o koordinaciji, odnosno unifikaciji programa za donošenje standarda.

U vezi sa usklađivanjem standarda između pojedinih oblasti, treba istaći i važnost usklađivanja po pojedinim aspektima standardizacije. Naime, pod uticajem međunarodnih standarda ISO ı IEC i standarda vodećih zemalja sa Zapada, koji nisu obavezni, naše stručne komisije vrlo često zaboravljaju da jugoslovenski standardi imaju karakter propisa čije sprovođenje u praksi kontroliše inspekcija. Zbog toga obaveze koje se nameću standardom moraju biti jasne da bi inspekcija mogla normalno da radi. Međutim, ponekad se donose standardi koji pre liče na uputstva za rad, teorijsko razmatranje ı sl. a ne na propis koji se mora primenjivati. Tako se npr. kao obavezni propisuju način ispitivanja ı uzimanja uzoraka, a ne vidi se

da li se ta obaveza odnosi na ispitivanje 1 uzimanje uzoraka pri internoj kontroli u proizvodnji, ili pri preuzimanju proizvoda od strane kupca, ili pri ispitivanjima radi atestiranja, ili za neki drugi poseban slučaj. Isto tako, načinu označavanja koje bi pomoglo inspekciji da kontrola bude efikasnija, morala bi se posvećivati veća pažnja, vodeći pri tome računa da sistem označavanja bude što je moguće više Jedinstven za sve oblasti, u čemu bi trebalo da unifikaciona komisija odigra značajnu ulogu.

Kako su standardi dokumenti koji se donose na osnovu Zakona, oni moraju biti ne samo formalno u skladu sa Zakonom, nego održavati ı njegov duh, bez obzira iz koje se oblasti standard donosi. Prema tome, jedan od zadataka unifikacione komisije kada pregleda definitivan tekst jeste da i ovo prokontroliše.

Na kraju, (mada po važnosti ne na kraju) ne treba zaboraviti kontrolu u pogledu pravilnosti jezika, koja mora postojati svuda gde se pisani dokumenti objavljuju.

SASTAV KOMISIJE

Sastav komisije bi trebalo da bude u skladu sa zadacima koje ona ima. U principu, komisija bi trebalo da ima stalne članove, a da pored njih u radu učestvuju i drugi članovi, prema potrebi.

Da bi se obezbedio opšti uvid u celokupnu materiju koju tretiraju standardi, zatim uvid u pOostupke i pravila standardizacije, potrebno Je da deo komisije, 1 to u stalni deo, bude sastavljan od članova koji imaju najveće iskustvo iz standardizacije kao discipline, odnosno smisao za ovaj rad, kao što je ı do sada bio slučaj.

Pored stručnjaka čiji se standard nalazi pred komisijom, bilo bi poželjno da se u komisiji nalazi još jedan stručnjak iz iste oblasti, koji bi pomogao da se otklone slabosti u tekstu, a da se pri tome ne naruše specifičnosti bitne za datu oblast. Naime, komisija je vrlo često u dilemi kada želi da popravi neka slaba mesta u standardu, nailazeći na otpor stručnjaka koji to opravdava »specifičnostima« oblasti i objašnjenjem da »stručnjaci iz te oblasti to znaju i razumeju tako kako je napisano«. Osim toga, ovaj bi se stručnjak starao da standard bude u skladu sa standardima. Koji su već doneti iz te oblasti, pošto stalni članovi komisije koji su zaduženi za unifikaciju standarda iz svih oblasti, ne mogu ulaziti u pojedinosti svake oblasti posebno. Ovaj stručnjak bi uz to postepeno sticao iskustvo pa bi eventualno kasnije konkurisao za stalnog člana unifikacione komisije.

U radu unifikacione komisije morao bi učestyovati i pravnik koji bi vodio računa da rešenja u standardu budu u skladu sa važećim zakonima i sa našim zakonodavno-pravnim sistemom ı praksom .