JUS standardizacija

Do 1972. godine svaka zemlja koja je utvrdila glavne projekte za koje traži pomoć u području industrije, poljoprivrede, rada, zdravstva ili u nekom drugom području, trebalo je da uspostavi kontakte preko stalnih predstavnika sa specijalizovanim organizacijama koje su vezane za predmete koji se razmatraju. Svi takvi programi nisu bili usklađeni i dobro koordinirani među sobom i nisu bili uvršteni u ukupni program razvoja zemlje. Kao rezultat vrlo intenzivne studije za unapređenje OVOg tipa međunarodne pomoći, koncept »programa razvoja zemlje« i sam se razvio. Počelo je u 1972. godini, dodeljena su izvesna finansijska sredstva svakoj zemlji, zavisno od njenih potreba, mogućnosti korišćenja ove pomoći, nivoa razvijenosti 1 uslova. Ovaj iznos je utvrđen planom IPF (Indicative Planning Figure). iznosom raspolažu vlade za period od pet godina, na primer, od 1972. do 1977. godine. Takozvanim »programom razvoja zemlje« tada je formulisano koje će projekte finansirati UNDP doprinosom do punog iznosa IPF. Svi projekti su definisani objektivno, opravdano, prema zahtevima Ujedinjenih nacija i lokalnih vlasti ili organizacija.

U vladino planiranje biće uključeni neki manji ili veći programi pomoću, koji će po njihovom mišljenju imati prioritet u upoređenju sa drugim razZvojnim programima.

Nacionalna organizacija kao što Je nacionalna organizacija za standardizaciju, treba da uveri SVOju vladu u značaj svoje delatnosti u okviru nacionalnog razvojnog programa. Formulisanje predloga projekata može započeti u okviru instituta za standardizaciju. Ovaj projekat treba podneti ministarstvu za koje je institut za standardizaciju vezan, ili pod čijim pokroviteljstvom radi. Ovo ministarstvo treba dalje da prosledi projekat nacionalnoj organizaciji za planiranje koja će sačiniti pregled i koordinirati sve ranije prispele predloge i uključiti ih u predlog programa razvoja zemlje. Zatim se ovaj projekat službeno podnosi stalnom predstavniku UNDP kao deo utvrđenog »programa razvoja zemlje«.

Verovatno da je ovde potrebno veće angažovanje za shvatanja uloge standardizacije od strane vladinih organa, radeći na tome da se projekti uključe u razvojni program zemlje, ili kasnije u reviZijJu OVOg programa.

Takođe treba primetiti da izvestan broj razvijenih zemalja rade na bilateralnom programu pDomoći, često u obliku dodatnog doprinosa UNDP, prema. zahtevima »programa razvoja zemlje«.

Preko nove radne jedinice Centralnog sekretarijata ISO za pomoć zemljama u razvoju, Centralni sekkretarijat Je u mogućnosti da pomogne nacionalnim organizacijama za standardizaciju u definisanju njihovih potreba, u određivanju projekata i dodeljivanju mogućih finansijskih sredstava ili tehničke pomoći, na multilateralnom ili na bilateralnom planu. OB

Međutim, nacionalne organizacije za standardizaciju moraju uveriti svoje vlade u značaj ovih potreba ili projekata da bi obezbedile njihovo uključivanje u ukupni program za podnošenje muhltilateralnim ı bilateralnim organizacijama.

Preporuke:

1.1 Nacionalne organizacije za standardizaciju u zemljama u razvoju treba da uspostave dobre veze komuniciranja sa važnim nacionalnim organizacijama za planiranje da bi se obezbedilo da se potrebe standardizacije u njihovoj zemlji potpuno uzmu u obzir u »programu razvoja zemlje« koji se podnosi UNDP-u.

1.2 Nacionalne organizacije za standardizaciju u zemljama u razvoju treba da iskoriste sve Dostojeće mogućnosti za bilateralnu pomoć, i da uspostave kontakte na nacionalnom nivou sa ambasadama razvijenih zemalja koje mogu biti u mogućnosti da pruže značajne programe bilateralne pomoći.

1.3 Nacionalne organizacije za standardizaciju u zemljama u razvoju sa dodeljenom sistematskom pomoći Ujedinjenih nacija, ISO ı drugih nacionalnih i međunarodnih organizacija, treba da se postaraju za primenu »integrisanog prilaza« standardizaciji, kombinujući izradu standarda, kontrolu kvaliteta, sertifikaciju, metrologiju i primenjena istraživanja — Jjedinstveni program delatnosti.

1.4 Nacionalne organizacije za standardizaciju treba da se angažuju na sveukupnoj aktivnosti u razvoju nacionalne standardizacije.

1.5 Kompletne organizacije Ujedinjenih nacija, posebno UNIDO, zajedno sa ISO, treba da pomognu nacionalnim organizacijama za standardizaciju a u izvesnim slučajevima ı regionalnim organizacijama za standardizaciju u zemljama u razvoju za definisanje njihovih potreba za uključivanje u program tehničke pomoći Ujedinjenih nacija.

1.6 Preko novoosnovane jedinice za pomoć zemljama u razvoju, ISO treba da pomogne nacionalnim organizacijama za standardizaciju u zemljama u razvoju za dodeljivanje mogućih finansijskih sredstava ili tehničke pomoći, multilateralne ili bilateralne, izlazeći u susret ovim potrebama.

Diskusiona grupa 2: »Standardi i umapređenje

izvoza&«

Izvod ız diskusije:

Da bi unapredile kvalitet svog izvoza, poželjno je da zemlje u razvoju imaju sertifikacioni sistem. Primena ovog sistema može biti neobavezna ili obavezna. Na slobodnom ekonomskom tržištu,