JUS standardizacija

152

se upotreba ne mora deklarisati ı b) proizvodi biljnog ı životinjskog porekla koji se smatraju delikatesima (pavlaka, pasta od ribe, šećer, sirće, vina, vinjaci i sl.), koji se moraju deklarisati ako su dodati proizvodu. Mada je jasno s kakvim se ciljem dodaju ovi dđelikatesi, njima se u proizvodu ne može zameniti prcdviđena količina mesa.

Za razliku od dodatnih sastojaka iz stava 1. koji se mogu dodavati svim proizvodima od mesa, u stavu 2. pobrojani su dodatni sastojci koji se mogu dodavati, samo ako je to ovim Pravilnikom predviđeno. U stavu 3 pobrojani su aditıvi koji se mogu upotrebiti u proizvodnji proizvoda od mesa. Bez obzira na odredbe u vezi sa deklarisanjem (dati u čl. 43, 54, 61, 74, 96, 106, 107, 128, 136, 145,1 151) već ovim članom propisana je obaveza deklarisanja aditiva, što je u skladu sa članom 11. Zakona o zdravstvenoj ispravnosti Životnih namirnica 1 predmeta opšte upotrebe (SI. list SFRJ 71/72).

Mada pomenuti Zakon propisuje deklarisanje aditiva, pri deklarisanju soli za salamurenje osnovno je da se prikaže količina nitrata ı nitrita u procentima ili u miligramima/1.000 g. Askorbinska kiselina se može deklarisati kao vitamin C.

Pošto na ukus utiče više faktora, sigurno je da će dodati sastojci predviđeni ovim Pravilnikom imati svoj udeo.

Na osnovu sopstvenih kao i inostranih iskustava, naši stručnjaci su predložili, što je ovim Pravilnikom usvojeno, pa će hidrolizati kvasca ı biljnih belančevina moći da se koriste u određenim količinama u proizvodnji proizvoda od mesa.

Prema članu 122 b Pravilnika o kvalitetu kafe i surogata od kafe, čaja...., (Sl. list SFRJ 22/63, 2/64, 25/65, 50/66, 10/67, 54/76 ı 27/71), za proizvodnju veštačkih aroma predviđena je obavezna proizvođačka specifikacija. Iz nje se može videti sastav koncentrata dima i svi drugi neophodni sastojci koji prema odredbama stava 3. člana 10. ovoga Pravilnika moraju biti deklarisani.

U stavu 6. istoga člana se kaže da se hidralizati kvasca, biljnih proteina, askorbinska i izoaskorbinska kiselina dodaju proizvodima od mesa u količinama uobičajenim u proizvođačkoj praksi. Ovde nije ograničena količina pobrojanih sastojaka. Međutim, nije ni potrebno, jer veća količina askorbinske i izoaskobirnske kiseline dovodi do negativne promene ukusa, a to odmah znači, u najmanju ruku, smanjenje prometa odnosno, u težim slučajevima, do odbacivanja jer ne odgovara propisanom kvalitetu. Količina ostalih sastojaka Iz IStog stava, ograničena je članom 20.

Član 20.

Ovim članom se daje mogućnost korišćenja malomasnog sojinog brašna, malomasnog sojinog griza do 3%, strukturnih biljnih proteina u dehi-

drisanom stanju do 4%., kao i glutena ı drugih namirnica i njihovih kombinacija do 20% u proizvodima od mesa za koje ovim Pravilnikom nije drugačije određeno. Bez obzira na odredbe kojima će se regulisati deklaracija, stav 7 ovoga člana govori o obavezi deklarisanja dodatnih sastojaka iz stava 1.

Vidi se da je u stavu 1. predviđena mogućnost korišćenja glutena i drugih namirnica do 20% nezavisno od količine. prethodno pobrojanih sastojaka.

Malomasno sojino brašno, malomasni sojin griz ı pivski kvasac dodaju se kumulativno do 3% zajedno, a ne svaki po _3%.

Stavom 5. je regulisano da strukturni proteini koji se stavljaju u promet moraju imati prirodnu boju, izgled i miris. Ovde se radi o proteinima od soje kojima je data struktura, a time i druge osobine određenog mesa, pa je logično da će prirodna boja strukturnog proteina biti boja mesa koje će zameniti

Član 27.

Dodatne sastojke u smislu ovoga Pravilnika definiše član 12. pod br. 18, odakle se vidi da su to prehrambeni proizvodi koji se upotrebljavaju u proizvodnji proizvoda od mesa.

Ađitivi su sredstva koja se dođaju prehrambenim proizvodima, radi produženja njihovog trajanja, odnosno održavanja i poboljšanja njihove biološke vrednosti, boljeg izgleda, ukusa ı mirisa i lakšeg tehnološkog postupka pri proizvodnji ı upotrebi. Aditivi najčešće nisu prehrambeni proizvodi. Prema tome, bez obzira što se ne smatraju dodatnim sastojcima u smislu ovoga Pravilnika, aditivi su dodaci koji podležu obavezi deklarisanja.

Član 33.

Ovaj član bliže reguliše omotače za kobasice; govori o prirodnim omotačima ı navodi šta sve može da posluži kao prirodni a zatim veštački omotač; propisuje da se veštački obojeni omotači mogu koristiti pod uslovom da boja ne prelazi na sadržaj proizvoda i da se ne rastvara u nekoj od njegovih komponenti.

Veštački obojeni omotač se može koristiti ı kada to posebno nije naglašeno, ako ispunjava ove uslove člana 33.

Član 35.

Kada se kaže da se može koristiti meso 1, IT ı III, ili meso T ili II ili III kategorije, znači da se za taj proizvod može koristiti meso svih pobrojanih kategorija. | Međutim, u slučaju kada se kaže kao u članu 27, »usitnjeno oblikovano meso proizvodi se od mesa 1, IH ı III kategorije«, ili u članu 72 »Jetrena pašteta