JUS standardizacija
decimalni zarez ili decimalna tačka?
Branislav Tešić, dipl. ing.
U najvećem broju zemalja u kojima se govori engleskim jezikom, kao decimalni znak koristi se tačka. U praksi u Velikoj Britaniji ona se stavlja u sredini po visini napisanog reda brojeva, čime se po mestu izjednačava sa tačkom koja u međunarodnoj praksi označava operaciju množenja, što može postati izvor nesporazuma. U većini, pak, zemalja koje po tradiciji koriste metrički sistem, kao decimalni znak upotrebljava se decimalni ZzaTeZ.
Pre nekoliko godina bilo Je pokušaja da se dobar deo evropskih nacionalnih organizacija za standardizaciju ubedi da prihvati tačku kao decimalni znak. Inicijator: ovih pokušaja tvrdili su da bi to bio neznatan ustupak u zamenu za PDTIhvatanje njihovog, metričkog sistema mera od strane svih zemalja koje govore engleskim jezikom, uz napore 1 troškove. U vezi sa ovim pokušajima, Jedan švedski stručnjak postavio Je pitanje kakve bi se pogodnosti mogle očekivati usvajanjem ovog predloga. Upitani su odgovorili da za ovaj predlog, otvoreno govoreći, ne mogu da nađu neki dovoljno dobar razlog, izuzev prakse na koju su navikli i što instinktivno osećaju da Je to najbolje. Međutim, u međunarodnoj standardizaciji se pre moraju uzeti u obzir praktični, logični ı nacionalni razlozi nego voditi računa o tradiciji ı navikama.
Zarez kao decimalni znak ima, u odnosu na tačku, određeno preimućstvo. Po analogiji sa interpunkcijom u nekom rečeničnom sklopu, zarez kao decimalni znak je logičniji. U nekoj rečenici zarez služi da odvoji grupe reči ıli pojedine reči koje pripadaju sklopu. Na sličan način, decimalniı znak u jednom brojnom izrazu služi da odvoji njegov deo koji označava cele Jedinice od dela sa decimalnim delovima, pri čemu oba dela označavaju istu Jedinicu. U izrazima, pak, u kojima se dve grupe brojki ne odnose na istu jedinicu, pogotovu ako između njih ne postoji desetični odnos (na primer: u izrazima koji prikazuju vreme u časovima ı minutama), razmak ili tačka su prihvatljiviji od decimalnog zareza. Po analogiji ovo bi odgovaralo stavljanju crtice ıli tačke na kraju rečenice.
Da bi se napisala Jasna ı uočljiva decimalna tačka hemijskom ili običnom olovkom mora se obično
u pisanju zastati ı napraviti nekoliko kružnih pokreta na mestu na kome ona treba da stoji. Ovo oduzima određeno vreme, pa onaj ko brzo piše, ovo obično retko učini. Tako žurno napisana tačka često je teško vidljiva, pa postoji bojazan da se previdi. (Ako se, recimo, radi o lekovima, ovakav previd bi mogao imati neželjene, a ponekad čak i kobne posledice.) U ovom pogledu decimalni zarez je mnogo pogodniji, Jer se može pisati istom brzinom kojom se ispisuju i Cifre kojima pripada, bez opasnosti po jasnoću. Cak i pri sasvim brzom pisanju zarez je dovoljno vidljiv i uočljiv.
Po tradiciji, većina Severnoamerikanaca vrednosti manje od 1 piše ne stavljajući nulu ispred decimalnog dela brojnog izraza, kao npr. .5 ili .125. Ova praksa je nezgodna i u suprotnosti je sa međunarodno priznatim pravilom koje zahteva da se uvek mora napisati nula levo od decimalnog znaka kada je deo izraza koji predstavlja cele jedinice ravan nuli: 0.5 ili 0,5, 0.125 ili 07125: Postoji mnogo manja verovatnoća da će se nula zaboraviti kada se zarez koristi kao decimalni znak. Pošto zarez razdvaja dva dela koji u suštini predstavljaju celinu, niko neće namerno napisati „5; ako se ovo 1 desi, biće očigledno da je nešto izostavljeno.
Mogu se izbeći mnoge neprijatnosti, pa i dobiti određena korist ako se decimalni znak u svim zemljama koristi na isti način. Koristeći jedinstvene simbole za metričke jedinice, međunarodnog sistema jedinica SI, mogu se planovi ı dijagrami, a u izvesnoj meri i karte i tabele, rađeni na različitim jezicima, međusobno razmenjivati (kao što je slučaj sa engleskim i francuskim jezikom u Kanadi). Ovo se može postići samo ako se u pogledu načina pisanja brojeva, uključujući i decimalni zarez, budu svi držali međunarodnih: konvencija.
Međunarodna organizacija za standardizaciju je ranije u svojim publikacijama na engleskom jeziku koristila decimalnu tačku. Međutim, u 1972. godini, ona je u svoje publikacıje na engleskom jeziku počela uvoditi decimalni zarez, pošto se uverila da se on pretežno upotrebljava u međunarodnoj praksi. Tako je decimalni zarez upo-