JUS standardizacija

152

da se koristi naziv: »obavezan standard« (engleski: mandatory standard), ili naziv: »tehnički propis« (engleski: »technical regulation). b) Provera usaglašenosti sa standardima

— metode ispitivanja i administrativni postupci koje donosi centralna vlade, odnosno lokalne vlasti

— sprovođenje ispitivanja za koje je zadužena centralna vlada, odnosno centralne vlasti |

— provera usaglašenosti sa neobaveznim standardima

c) Sistem obezbeđivanja kvaliteta

— sistemi kojim upravljaju organi centralne vlade, za usaglašenost sa: — obaveznim standardima — neobaveznim standardima — sistemi kojim upravljaju lokalne vlasti, za usaglašenost sa obaveznim standardima — sistemi kojim upravljaju tela za obezbeđivanje kvaliteta, koja nisu u okviru organa centralne vlade, za usaglašenost sa neobaveznim standardima — međunarodni i regionalni sistemi ili aranžmani, gde je centralna vlada član — međunarodni i regionalni sistemi ili aranžmani gde su član lokalne vlasti — međunarodni i regionalni sistemi ili aranžmani, za usaglašenost sa neobaveznim standardima

d

—

Informacije o obaveznim i neobaveznim standardima i sistemima ili aranžmanima za obezbeđivanje kvaliteta

e) Oblici tehničke pomoći jedne učesnice drugoj po navedenim pitanjima.

OSNOVNE, OBAVEZE KOJE PROISTIČU IZ NACRTA KODEKSA

Analizirajućć nacrt Kodeksa, dokument MTIN/NTM/W/5 i primedbe sadržane u dokumentu MTN/NTM /W /25 kao ı primedbe sa zasedanja Podgrupe, mogao bi se izvući sledeći rezime važnijih obaveza za zemlje podpisnice Kodeksa.

1. Pri izradi standarda* u zemlji potpisnici Kodeksa, (kako saveznih tako i standarda lokalnih vlasti). moraju se kao osnova koristiti međunarodni standardi, kad ovi postoje.

* U smislu Kodeksa, standardi se dele na obavez-

ne i neobavezne. Pod obaveznim standardom se podrazumeva svaki dokument u smislu Napomene u tač. 3.2.

2. Zemlje potpisnice moraju, u skladu sa svojim mogućnostima učestvovati u izradi međunarodnih standarda.

3. Standardi moraju propisivati zahteve u pogledu karakteristika, a ne detalje konstrukcije i izrade.

4. Mora se na vreme objaviti, u fazi izrade, da se, kada je to slučaj, u zemlji priprema odgovarajući — standard (i savezni, ı standard lokal-

nih vlasti),

— postupak za proveru usaglašenosti sa standardima (i savezni ı postupak lokalnih vlasti),

— sistem ili aranžman za obezbeđivanje kvalitete (i savezni ı sistem lokalnih vlasti).

5. Mora se pripremiti kopija nacrta dokumenta iz tačke 4, poslati zainteresovanim zemljama potpisnicima, ako to zahtevaju ı dati im dovoljno vremena da mogu pripremati ı dostaviti svoje primedbe. Ove primedbe se moraju uzeti u ObzIr pri IZradi definitivnih dokumenata.

6. Svi obavezni standardi moraju se objaviti.

7. Ispitne metode za proveru usaglašenosti sa standardima moraju se definisati u standardima ili drugim objavljenim dokumentima. čija se referenca mora navesti u standardima.

8. Ispitni postupci ı metode moraju biti takvi da se mogu obaviti 1 na teritoriji drugih zemalja.

9. Kada se zahteva provera uvoznih proizvoda treba, kada Je god moguće:

a) verovati izjavi isporučioca, ili

b) prihvatiti izveštaj ispitnih tela sa teritorije isporučioca, ili

c) dozvoliti da se ispitivanje izvrši na teritoriji drugih zemalja učesnica, ili

d) prihvatiti neku od kombinacija a) do c).

10. Sistem za obezbeđivanje kvaliteta moraju biti takvi da su primenljivi ne samo na domaće, nego i na proizvode proizvedene od strane drugih zemalja učesnica.

11. Zemlje potpisnice moraju, kad god za to ima praktičnih mogućnosti pristupati međunarodnim sistemima ili aranžmana za zaštitu kvaliteta.

12. Svaka zemlja potpisnica mora imati informaciono mesto koje je u stanju da odgovori na sve upite iz drugih zemalja pot-

pisnica a) o predlozima ı definitivnim tekstovima obaveznih i neobaveznih standarda,

saveznih, lokalnih, regionalnih, b) o svim sistemima za obezbeđivanje kvaliteta