JUS standardizacija

jugoslovenski standardi i drugi propisi

u poljoprivredi i prehrambenoj industriji

dr Života Živković, samostalni savetnik JZS

Pitanje kvaliteta i potrebe njegovog regulisanja je staro koliko i čovečanstvo. Međutim, o njemu se počelo više razmišljati od momenta kada je jedan proizvod postao roba, odnosno predmet razmene među ljudima. Može se pretpostaviti da su poljoprivredni proizvodi među prvima postali predmet razmene, a to znači da se i potreba za regulisanjem kvaliteta takođe morala davno postaviti. No treba istaći da kvalitet ovih proizvoda Još uvek nije dovoljno definisan. Razloga sigurno ima više, od kojih treba pomenuti: obim proizvodnje i uslove za razmenu, kao i to da je kvalitet ovih proizvoda uslovljen velikim brojem faktora, često međusobno usko povezanih ı zavisnih.

Ovim se može objasniti zašto se standardi, odnosno drugi propisi nisu pojavili u našoj zemlji neposredno, Već više godina posle II svetskog rata.

Otežani uslovi proizvodnje u opustošenoj zemlji u to vreme, kao ı neophodnost da se u kratkom roku obezbedi dovoljna količina poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za naše stanovništvo, nametnuli su potrebu većeg angažovanja svih snaga u pravcu povećanja proizvodnje, dok je pitanje kvaliteta ovih proizvoda moralo da se nađe u drugom planu. Bio je to period naše industrijalizacije koja Je za sobom povukla promenu strukture stanovništva. Broj potrošača poljoprivredno-prehrambenih proizvoda višestruko Je povećan u kraćem vremenskom roku, što je sa svoje strane nametnulo neophodnost stvaranja uslova za duže čuvanje poljoprivrednih proizvoda sa ciljem da se obezbedi pravilna ishrana. Svakako da je to bilo moguće samo kroz preradu poljoprivrednih u vredne prehrambene proizvode. Nesumnjivo da je ovo bila veoma velika obaveza jer je bilo neophodno da se od zanatske prerade pređe na industrijsku proizvodnju. Tako su u relativno kratkom vremenskom periodu nastale industrija mesa, milcka, prerade voća i povrća i druge.

Sigurna proizvodnja, a posebno obezbeđenje kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, više nije mogla da se zamisli bez uvođenja određenih

normi koje bi omogućile ponavljanje. To je uslovljavao na prvom mestu potrošač tih dobara a pored njega i sam proizvođač Je morao biti zainteresovan za očuvanje kvaliteta. Osetila se potreba za standardima odnosno drugim propisima o kvalitetu kao i propisima kojima se određuje kvalitet tih proizvoda. Sve to je moralo da se završi u mnogo kraćem roku nego u zemljama gde je taj razvoj bio znatno spcrijl.

Polazeći od toga da je naša društvena zajednica morala da uloži ogromna sredstva u podizanje prehrambene industrije, razumljiva je intervencija koja se sastojala u propisivanju kvaliteta ovih proizvoda a time i nametanju obaveza proizvođaču i svim učesnicima u prometu poljoprivredno-prehrambernih proizvoda da ispune zahteve postavljene normama kvaliteta tih proizvoda. Propisane norme imaju snagu zakonskih obaveza, pa su predviđene i kaznene mere za neispunjavanje istih. Propisivanjem se svi učesnici u ovom lancu stavljaju u ravnopravan položaj, jer svako mora da preuzme deo odgovornosti i finansijskih obaveza u cilju rešavanja odgovarajućih problema proizvodnje odnosno prodaje poljoprivrednih odnosno prehrambenih proizvoda. Propisivanjem su obuhvaćeni pored osnovnih i dodatni sastojci koje jedan proizvod može odnosno ne sme da sadrži kao i minimalni uslovi za transportovanje, skladištenje robe ı dr.

Način regulisanja ovih problema preko propisa (standarda ili drugih) bio je uslovljen ubrzanim razvojem ove grane privrede. Da bi se stvorila osnova za dalji rad, već 1946. godine doneta je uredba o standardizaciji pa je formirano telo koje će se baviti ovom delatnošću. Međutim, pored toga što je stvorena osnova za donošenje standarda kao propisa pre čijeg donošenja je obavezno postizanje sporazuma između svih zainteresovanih, zadržano je i pravo donošenja propisa kao interventnih akata kojim se reguliše kvalitet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

U skladu sa postavljenim zadacima, Komisija za standardizaciju je već u 1952. godini donela šest