JUS standardizacija
c)
d)
e)
f) [3]
h)
j)
k)
Sadržina atestiranja (šta je to što će biti atestirano i obeleženo znakom a šta atestom) i distanciranje od neatestiranih karakteristika. Saglasnost o tipu atestiranja koji će se koristiti (ako se Želi atestirano označavanje znakom, sistem nadgledanja proizvodnje mora biti usaglašen). Praktična osnova za harmonizaciju sistema atestiranja kroz usaglašenost principa i zakona koji čine sistem (usaglašenost administrativnih postupaka, kalibracije ispitnih i mernih instrumenata 1td.).
Zajednički kriterijumi za procenu kompetencije ispitnih institucija za ispitivanje i inspektorata. Zakonski status i odgovornost nadležnih tela uključenih u atestiranje, moraju biti usaglašeni. Reciprocitet.
Zajednički sistem tretiranja proizvoda sa nedostacima od strane tela za atestiranje (suspenzija licence, ıtd.).
Registracija i zakonska zaštita znaka za atestiranje. Postojanje kompetentnog tela za atestiranje i sistema atestiranja kod članova ISO u zemljama koje žele da pristupe sistemu.
9.
ISO i CERTICO sutra — perspektiva
budućeg rada
35
312
35
3.4
Na osnovu diskusije i istraživanja CERTICO ad hoc grupe, izgleda najverovatnije, da je perspektiva budućeg rada CERTICO data u formulaciji sledeće politike ISO u oblasti atestiranja koja je osnova za dalju diskusiju:
Uključit: dodatne materijale u Priručnik koji se sada priprema. Oni daju savet i uputstvo šta bi trebalo da bude orijentacija sistema za atestiranje ı glavni sadržaj, u više koordirirajućoj formi, koji čine suštinu polaznih dokumenata navedenih pod 2.4. To bi se odnosilo u prvom redu na atestiranje na nacionalnom nivou.
Alternativna, napred navedena, polazna dokumenta poslužila. bi za izradu i publikovanje ISO uputstava umesto postojećih, da bi se dobio Jedan dokument.
ISO/IEC Kodeks principa treba revidirati i osavremeniti. U vezi sa tim treba odlučiti da li izvršiti kompletnu reviziju sadržaja i/ili osnovnih principa, il: Kodeks osavremeniti definicijama koje su sada u upotrebi.
U vezi sa međunarodnim sistemom atestiranja koji je zasnovan na usaglašenosti sa ISO standardima treba razmotriti sledeće:
3.4.1
3.4.2
3.4.3
339
Izgleda da postoji potreba za razvoj takvog sistema, ranije ili kasnije. S obzirom na tu činjenicu i kao konkretan primer, Centralni sekretarijat ISO ima primljene dve molbe:
— Jedna Je od sekretarijata ISO/TC 67/SC (DIN) »Merenje i kontrola navoja« (Materijal i oprema za zemni gas i naftnu industriju) u vezi sa navijanjem, vođenjem ı kontrolom navoja za oblaganje cevi i spajanje. Zahtev sadrži predlog da ISO može od već postojećeg API sistema za atestiranje uzeti usvojene mere,
— druga je od sekretarijata ISO/TC 83 SC/WG2 (AFNOR) za jednim međunarodnim sistemom atestiranja navoja za skije koje su standardizovane pod Ooznakom »vis SBS«.
U vezi sa ovim ukazano je na potrebu za međunarodnim sistemom atestiranja hirurškog pribora, od strane Dr B. Bloch-a predsedavajućeg ISO/TC 150 komiteta »Pribor za hirurgiju«.
U perspektivi uspostavljanja međunarodnog sistema atestiranja potrebno je razmotriti sledeće koncepte sistema:
a) centralizovani ISO sistem — ova alternativa, međutim, ne izgleda praktično moguća, jer zahteva velika finansijska sredstva kao ı administrativna i tehnička rešenja;
b) decentralizovan sistem u kome se nacionalna tela neće samo pozivati na ISO standarde, uz licenciranu saglasnost od ISO, nego ı koristiti ISO znak;
c) usklađen sistem u kome će različiti nacionalni i regionalni sistemi atestiranja koji već postoje ili će postojati, na osnovu uputstva datog od strane ISO, biti dovoljno usaglašeni da se mogu konstituisati u međunarodni sistem.
Ako neki od ovih sistema definitivno bude usvojen od strane ISO, moraju se ispuniti sledeći! zahtevi:
a) proizvod ıli deo za koji postoji potreba za međunarodnim sistemom atestiranja treba Jasno identifikovati;
b) moraju biti pripremljeni međunarodni standardi pogodni za atestiranje;
c) zahtev za uspostavljanje međunarodnog sistema atestiranja (Check — list) treba, kao što je predložila ad hoc grupa CERTICO, u potpunosti obuhvatiti i ispuniti.