JUS standardizacija

njivi u pojedinim zemljama, o razlici između standarda i propisa koje donose organi države (»propis se primenjuje i kada za to nema razloga, na primer: vozač mora da sačeka pred crvenim svetlom i kada nema nikog da propusti, dok se standard primenjuje samo onda kada je očigledno da za to ima

razloga«), o tome koji zadaci još čekaju TEC.

u nekim oblastima elektrotehnike itd.

10. N. Ludvig (Ludwig): Zadaci organizacija koje okupljaju inžehnjere-standardizere i

njihov doprinos nacionalnim organizaci-

jama za standardizaciju

Autor, doskorašnji direktor DIN, polazi od situacije koja je bila karakteristična za početak organizovanog rada na nacionalnoj standardizaciji kada su uglavnom praktičari pripremali standarde za praktičare.

Zatim se daju konkretni primeri iz kojih se vidi gde je sve Komisija za standarde (ANP) direktno doprinela kvalitetnoj izradi DIN standarda:

— standardi za preporučene brojeve,

— standardi za prečnike vruće valjanih okruglih čeličnih šipki,

— standardi za izradu crfeža,

— standardi za karakteristike za identifikaciju, — komentar o primeni standarda za tolerancije oblika i položaja,

— organizovanje kurseva za rukovodioce u standardizaciji.

Na kraju je razmatran dalji odnos između DIN i ANP.

11. M. Imberti Imberty): Metoda za procenu ekonomskih koristi od standardizacije u preduzeću

Referat ima oblik priručnika, sa oko 60 kucanih strana, koji sadrži:

— principe za utvrđivanje efekata standardizacije i prikazivanje rezultata,

— postupak za utvrđivanje efekata standardizacije i prikazivanje rezultata i

— prikaz sredstava za detekciju i izračunavanje efekata.

Kako se u referatu ističe, ovaj priručnik je nastao kao rezultat studije koju je izvršila jedna radna grupa u okviru Udruženja stan-

dardizera u Francuskoj (ACANOR). Priručnik, po rečima autora, predstavlja alat u radu inženjera standardizera u preduzeću.

U referatu nije dato i peto poglavlje priručnika koje nosi naziv Primeri primene, već se daje u posebnom referatu.

12. M. Mainl (Meinl): 7roškovi uvođenja novih strukturalnih sastavnih delova

Autor ukazuje na jedan zaista interesantan fenomen da nekontrolisano uvođenje relativno jevtinih sastavnih delova može izazvati daleko veću ekonomsku štetu nego pogrešna nabavka čak i vrlo skupe opreme.

Uvođenje satavnih delova autor poredi sa uvođenjem novih lica u posao i konstatuje da to ima dosta sličnosti jer se i u jednom i u drugom slučaju radi o poverenju koje se može, ali ne mora opravdati.

Učinjen je pokušaj da se dođe do neke standardizovane vrednosti koja bi pokazivala koliko iznose prosečni troškovi uvođenja novog sastavnog dela, ali je konstatovano da to nije moguće; može se samo govoriti O standardnim sastavnim delovima.

Na kraju se ukazuje da bi možda trebalo vršiti dalja istraživanja troškova uvođenja razmatrajući grupe sastavnih delova povezanil u module.

Na kraju se ukazuje da bi možda trebalo vršiti dalja istraživanja troškova uvođenja razmatrajući grupe sastavnih delova povezanih u module.

13. H. Štraka (Straka): Procena godišnjih troškova skladištenja

U ovom referalu se prikazuje kako se na jednostavan način mogu utvrditi troškovi skladištenja, sa ciljem da se pokaže kako se dolazi do ušteda putem standardizacije. Podvlači se da je opisani metod praktičan i daju se primeri izračunavanja iz prakse.

14. M. Imberti: Konkretna upotreba metoda za procenu ekonomskih koristi od standardizacije u preduzeću

U ovomi referatu su dati primeri praktične primene priručnika obrađenog u referatu pod brojem 11.

15. M. Rajhert (Reichert): Načini i sredstva za obuku kadrova u oblasti standardizacije Polazeći od toga da je obuka kadrova u pojedinim zemljama na nedozvoljeno niskom