JUS standardizacija
116
nivou, a da sa brzim razvojem nauke i tennike postoji sve veća potreba da stručnjaci sve neposrednije budu obavešteni o standardizaciji, autor pre svega zaključuje da stamdardizacija neminovno bude uvedena kao predmet u redovno školovanje. Da bi se to ostvarilo, potrebno je, prema autoru, uraditi između ostalog, sledeće:
— izvršiti na međunarodnom nivou, centralizaciju napora u ovom smislu kako bi se izbeglo nepotrebno rasipanje snaga pojedinih nacionalnih institucija za standatdizaciju na kojima leži glavni teret,
— pripremati specijalizovane seminare namenjene određenim profesijama i grupama, — na fehničkim fakultetima potrebno je obezbediti specijalizovana predavanja koja bi bila sistematski postavljena i potkrepljena jevtinom dokumentacijom o standardizaciji kako za studente, tako i za nastavnike, pri čemu je direktna pomoć iz industrije neophodna,
— mora se takođe obezbediti stalno obučava nje i nastavnika koji predaju o standardizaciji, pri čemu se ovde očekuje pomoć i saradnja u okviru IFAN.
16. Prof. J. D. Avande (Avandet): Počefna i kasnija obuka stručnjaka za standardizaciju Autor se zalaže za to da se u programe za Obuku kadrova iz oblasti standardizacije obavezno unesu i pitanja koja doprinose specijalizovanim veštinama: klasifikaciji i kodiranju, analizi vrednosti, kontroli kvaliteta itd. U referatu je objašnjena svaka od ovih tehnika posebno, a u zaključku se sugerira da se način predavanja što više prilagodi unošenju diskusije i razmene mišljenja između studenata i nastavnika.
17. F. P. Bijsens (Buyssens): Izbor i obuka inženjera-standardizera u preduzeću
U referatu se daje pregled zadataka inženjera standardizera u preduzeću. Zatim se 8SOvori o tome koje ljudske osobine taj posao zahteva, iz čega se može zaključiti da su zahtevi u ovom pogledu veoma kompleksni. Na osnovu ovoga se analiziraju postupci i mogućnosti izbora odgovarajućih kadrova, uzimajući u obzir šta svaki stručnjak treba da zna. Na kraju se daju sugestije kako tako izabrane stručnjake naknadno obučavati da bi što pre bili u stanju da posao inženjera-standardizera što bolje obavljaju.
18. O. Sturen: Međunarodni standardi i mjihovo sprovođenje u život u industriji
U kraćem govoru autor, generalni sekretar Međunarodne organizacije za standardizaciju, ISO, ističe da se danas nacionalnoj standardizaciji prilazi polazeći od međunarodnih sagledavanja, što je obrnuto u odnosu na raniji prilaz kada se polazilo od nacionalne standardizacije, pa njoj prilagođavala međunarodna. U vezi sa tim navode se oblasti gde se nacionalni standardi gotovo i ne domose, nego važe međunarodni standardi: u vazduhoplovstvu, kompjuterskoj terminologiji, nu klearnoj energiji, ispitnim metodama za plastiku itd.
19. J. M. L. Gaven (Gavin): Koji međunarodni standardi su potrebni i njihovo sprovođenje u Život
U referatu se zaključuje da se od međunarodnih standarda traži da zadovolje praktične potrebe u svetskoj trgovini ı razmeni tehnologije. Ističe se da nije moguće dati opšte kriterijume o tome koji su standardi potrebni, a koji nisu, već se u svakom pojedinačnom slučaju morao zaključivati o korisnosti predloženog standarda. Ovo zaključivanje moraju vršiti članice ISO, TEC, a naročito članice IFAN. U ovom smislu se u okviru ISO nedavno utvrdila nova procedura za odobravanje rada na novim standardima.
20. V. Šnajder (W. Schneider): Kakvi nam međunarodni standardi trebaju — alustrijski komentar
Pošto je autor iz Austrije, on je u svom referatu bacio akcenat na potrebe malih zemalja. Kao prvi problem koji je istakao je problem malog broja raspoloživih kadrova za rad na međunarodnom nivou. Zato je DO njegovom mišljenju vrlo važno bar te kadrove sa kojima se raspolaže dobro obučiti i dobro iskoristiti. Da bi se izbeglo dupliranje posla vrlo je važno, po autorovom mišljenju, donositi osnovne standarde.
Zbog problema prevođenja standarda na nacionalni jezik, važno je domositi terminologiju na međunarodnom nivou.
Autor takođe ističe probleme koji nastaju zbog različitih zakonskih propisa u pojedinim zemljama, pa bi po njegovom mišljenju bilo vrlo važno izvršiti usklađivanje postupaka za sprovođenje standarda u život.
21. E. Tiel (Thiel): Koji su nam međunarodni standardi potrebni — komentar sa švedskog aspekta
Autor ističe da je ranije nastojanje da se me đunarodni standardi dobiju usklađivanjem