JUS standardizacija

Sama tehnika pretvaranja predloga u standard bila je prilčno uprošćena jer se radilo o terminologiji samo jednog jezičkog područja. Javna diskusija u zemlji započinjala je od dana objavljivanja predloga u biltenu »Standardizacija« i trajala je tri meseca. U tom periodu zainteresovane institucije, organizacije, grupe ili pojedinci dostavljali su Zavodu svoje primedbe i mišljenja u vezi sa tekstom, pismeno ili ređe usmeno. Diskusija o usvajanju definitivnog teksta standarda započinjala je po isteku zakonskog roka od tri meseca u stručnoj komisiij sastavljenoj od predstavnika svih zainteresovanih strana.

Komisiju je formirao direktor Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju.

Na ovaj način, izgleda da se postiglo to da su praksa i teorija (pisani i govorni jezik), najčešće na vreme reagovale svojim pravim, »domaćim« izrazima, uvek kada se pojavljivao novi tehnički pojam. Iz bogate riznice nacionalnog jezika, iako samo jednog u to vreme — srpskohrvatskog, bez velikih, dugih i skupih diskusija i rasprava novi pojmovi objašnjavali su se za mnogo kraće vreme (šest meseci ili godinu dana), čime se uspešno sprečavalo dublje prodiranje ili odomaćivanje, ili često pogrešno korišćenje mnogih stranih stručnih izraza u raznim oblastima.

Na ovakav način su se vrlo uspešno prigušivale i parole o tzv. siromaštvu jezika koje su iskrsavale najčešće baš onda kada su se usvajale

definitivne redakcije tekstova takvih »terminoloških« standarda.

Posle objavljivanja Rezolucije Savezne skupštine o kojoj je već ranije bilo reči, specifična materija terminolških standarda zahtevala je obradu na sasvim drugačiji način, pa je Jugoslo-

venski zavod za standardizaciju poslednjih go-

dina (počelo se 1974.) oformio potrebne službe i odeljenja kako bi sa svoje strane, pored ostalih institucija, doprineo uspešnom praktičnom ostvarivanju zadataka koji proizilaze iz usstavnih prava na kojima se zasniva jezička ravnopravnost naroda Jugoslavije. Prihvatanjem standardizacije kao procesa stalne racionalizacije i njeno praktično unošenje u sve oblasti ljudskog rada, ubrzaće se i proces donošenja terminoloških standarda bez kojih se inače ne može zamisliti pravi razvoj nijedne od oblasti iz okvira čovekovog života i rada.

Bržim donošenjem terminoloških standarda u kojima će, ubuduće, više nego do sada, svaki pojam biti objašnjen i određen odgovarajućim terminima na svim jezicima naroda naše zemlje, biće sve manje tzv. »terminoloških dilema« koje su iskrsavale uvek i najviše onda kada je trebalo usaglašavati razne akte regulative, ili kada je trebalo sprovesti njihovo jedinstveno objavljivanje. I ne samo to, jugoslovenskim standardima iz oblasti terminolgije mnogo će se olakšati poslovi na specifikaciji, tipizaciji i standardizaciji materije uopšte, a posebno u oblasti tehničkih disciplina koje poslednjih godina doživaljavaju sve veći razvoj.