JUS standardizacija

MI

hvataju i sistem na bazi ocene svih šest instituta koji su u početku pristupili sporazumu (VDE, KEMA-KEUR, USE, CEBEC, IEMMEQU, BASECJ), čime se može bitno uticati na prijem novih članova, kao i na kriterijume za

prijem. Činjenica je takođe da prema ovom sistemu instituti za ispitivanje kontrolišu i nadgledaju celokupno poslo-

vanje preduzeća, koje koristi usluge atestiranja i atestni znak, najmanje četiri puta godišnje, čime se ovim institutima [razvijenim industrijama zapada) omogućuje direktan uvid u mogućnosti preduzeća i eventualne zloupotrebe u vezi sa ovim. Sistem je stvoren da bude potpuno zatvoren za zemlje Evropske ekonomske zajednice [i EFTAJ ali se u zadnje vreme pojavljuju blage tendencije otvaranje ovog sistema i omogućavanje 0Stalim zemljama da mu pristupe.

Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV) socijalističkih zemalja istoka izrađuje svoj regionalni sistem atestiranja koji se bazira na Konvenciji za uzajamno priznavanje rezultata ispitivanja i kontrole u okviru zemalja SEV, kao i na nizu pratećih dokumenata. Prvobitan nacrt ove Konvencije bio je jako krut i predviđao je da Konvenciji može da pristupi samo zemlja koja je priznala i pristupila Uredbi o standardima SEV-a (prema kojoj se standardi SEV-a priznaju kao obavezni nacionalni standardi u zemljama potpisnicama). Ovakav stav je onemogućavao pristup ostalim zemljama ovom sistemu. Međutim i ovde izgle da dolazi do promene stavova i do usvajanja preporuka međunarodnih „vladinih organizacija i tela Ujedinjenih nacija o politici u međunarodnim sistemima atestiranja.

Na bazi ovih nekoliko primera može se doći do zaključka da u nekim međunarodnim sistemima atestiranja osnovni cilj nije bio olakšavanje prometa sa svim zemljama sveta, već samo za uski region ili grupu zemalja. Svakako da ovakvi sistemi ukoliko se ne izmene ili prilagode, ne pružaju pogodnost olakšavanja međunarodnog prometa za ogromnu većini zemalja sveta.

c) Potreba uključivanja Jugoslavije u međunarodne sistema atestiranja

Tržišta zapada i istoka su ključna tržišta za našu zemlju, te postoji neophodnost trgovinske razmene sa ovim zemljama. Zbog toga je Jugoslavija bitno zainteresovana da se priključuje svim sistemima ili aranžmanima o atestiranju u cilju eliminisanja tehničkih barijera u prometu robe sa ovim zemljama. Organizacioni oblici koji uslovljavaju postojanje sistema atestiranja, nisu u našoj zemlji

identični sa nazivima koje koriste međunarodne organizacije koje su nosioci svojih sistema. Ova razlika proizilazi delimično iz samoc karaktera ovih sistema, koji uglavnom nisu vladine organizacije već objedinjuju pojedine nevladine organizacije, koje su na zapadu privatnog ili poluprivatnog karaktera, dok su na istoku državne, a zatim iz razloga što je isti slučaj i sa organizacijama za standardizaciju, pri čemu su standardi u većini zemalja neobavezni [izuzev za istočne zemlje i do sada u Jugoslaviji).

Kod nas su nosioci sistema atestiranja državni organi i organizacije (Jugoslovenski zavod za standardizaciju, Savezni zavod za mere i dragocene metale) koji deluju preko ovlašćenih organizacija za atestiranje ili direktno. Iznete razlike, međutim, ne utiču na mogućnost ispitivanja, od strane Jugoslavije, predviđenih uslova međunarodnih sistema u pogledu potojanja potrebnih ovlašćenih organizacija i tela za sprovođenje nacionalnog sistema atestiranja i učlanjavanje u međunarodne. Na bazi svega što je izneto može se konstatovati da, donošenjem novog Zakona o standardizaciji. propisa i standarda o sistemu atestiranja u Jugoslaviji, naša zemlja može i treba da se uklapa u međunarodne sisteme atestiranja. Pri ovome su bitni faktori potrebe i interesi naše zemlje, a isti nesumnjivo postoje. Pristupanje ovim sistemima treba da se zasniva na principima ravnopravnosti i uzajamnih interesa.

10. Problemi atestiranja usluga u prometu

U svakodnevnom životu se stalno sukobljavamo sa kvailtetom usluga, nezadovljni smo opravkama koje se obavljaju u našim stanovima, na aparatima za domaćinstvo, na automobilima, često smo ogorčeni kvalitetom usluga u trgovini, ugostiteljstvu, turizmu, saobraćaju itd. Mi smo relativno mnogo uradili po pitanjima kvaliteta proizvoda, imamo standarde, propise, sisteme atestiranja, uhodanu i uspešnu praksu u mnogim zemljama. Proizvode najpre kontolišu sami radnici, zatim kontrola u preduzeću, a ako su proizvodi važni za njih se propisuje obaveza atestiranja, te se isti podvrgavaju kontinualnoj nepristrasnoj kontroli.

Svega ovoga kod usluga nema. Karakter usluga je najčešće takav da se njihovo korišćenje obavlja direktno na relaciji radnik {proizvođač usluge) — potrošač [korisnik). Dobra ili loša usluga u restoranu je obično svršena činjenica što se tiče potrošača. Popravka automobila obično se vrši od strane jed-