JUS standardizacija

232

beđuje njihova puna upotrebna vrednost. A kada su u pitanju jezgrasti plodovi, tada svaka plesnivost može imati za posledicu ne samo pogoršavanje kvaliteta i osetnije gubitke, već i opasnosti i od afkatostina, proizvoda lučenja nekih saprofitnih gljiva, kao što su na primer Aspergillus niger, Mucor, Penicillium i dr. ; : Značaj standardizacije je izuzetno veliki i višestruk. Ona je najveća garancija u zaštiti vitalnih interesa potrošača, čije je neprikosnoveno pravo da za svoji novac dobijaju ono što žele , što traže i što može uspešno zadovoljavati njihove fiziološke potrebe {i ne samo fiziološke). Standardizovani proizvodi se, zahvaljujući potpunoj ujednačenosti podjednako ponašaju prema činiocima kaliranja i kvarenja. Odlikuju se i najvećom privlačnošću. Naibolje se popunjavaju ambalažni, transportni, i prodajni prostor. Trgovina se može obavljati na najvećim odstojanjima, bez potrebe da kupac vidi proizvode itd.

Zato se danas u svetu ne može ni zamisliti uspešan promet voća i povrća bez striktne standardizacije. To je istovremeno razlog što se tome posvećuje puna pažnja i u međunarodnim razmerama, tako da u svetu ima 135 vladinih i nevladinih organizacija međunarodnog karaktera koje se bave ovim problemima. To je proizišlo iz pravilnog shvatanja da je jedino u tome garancija najuspešnijeg prometa, a to je i neposredni cilj sveukupne proizvodnje u uslovima savremene tržišne privrede. »Režim« OCDE na tome radi vrlo uspešno.

„Režim« OCDE za primenu · međunarodnih standarda za voće i povrće postiže u svojoj aktivnosti najveću efikasnost naročito pomoću jedinstvene biblioteke interpretativnih brošura, koje se štampaju na engleskom i francuskom jeziku. To su tehnički odlično opremljene knjige, na izvrsnoj hartiji, bogato ilustrovane uspelim, kolektivno biranim fotografijama u boji. One prirodnim bojama prikazuju izgled proizvoda — Voća, grožđda, povrća. Tako se, s jednes trane, zapažaju sve bitniie karakteristike po kriterijumima kvaliteta prozvoda, a s druge strane nedostaci koje ovi mogu ispoljavati. Time se najuspešnije postiže da svi učesnici u vočarsko - povrtarskoj privredi (proizvođači, trgovci, kupci, inspektori i kontrolori) nađu zajednički jezik, u cilju otklanjanja subjektivnog gledanja, skopčanog redovno s nesporazumima, kako usled nesavršenosti prevoda, tako i usled razlika u shvatanju pojmova izraženih rečima. A ovako — slika govori sama sobom i isključuje svaku mogućnost nepra-

vilr=n: tumačenja, nejasnosti, nepreciznosti, nesporazuma.

Interpretativne brošure OCDE sadrže s leve strane zvanični tekst dotičnog standarda, a s desne strane — interpretaciju, praćenu fotografijama i dopunskim verbalnim objašnjenjima. Time se sasvim preciziraju sve osobine proizvoda, čak i do najsitnijih detalja, što se naročito odnosi na njihove nedostatke. Time se daje svestran pregled ukupnosti upotrebnge vrednosti proizvoda.

Navedimo primer iz jedne od najnovijih interpretativnih brošura OCDE o zastupljenosti fotografija. Tako u knjizi »Normalisation internationale des fruits et Iegumes-pommes, poires, tomates, agrumes, pois 46 ćcosser, haricost, zanrotes«, Paris, OCDE. 1976, s. 156, standard o kontroli kvaliteta paradajza sadrži 56 prekrasnih fotografija u boji i dva crteža a u brošuri o agrumima ima čak 96 fotografija u boji. Slično je i sa ostalim standardima. Razume se da se time pruža mogućnost za svestrano prikazivanje svih osobina plodova, kao i nedostataka koje oni mogu eventualno manifestovati.

Ovakve knjige su više nego dragocen savetnik svima učesnicima u proizvodnji i prometu voća i povrća. One su naročito značajne za proizvođače, koji, služeći se ovim brošurama, mogu izbegavati velike neugodnosti, skopčane uvek s manjim ili većim gubicima, pa ı oš s nepovoljnijim kompromitovanjem na tržištu, u uslovima sve oštrije konkurencije u pogledu kvaliteta : cene robe. Proizvođači moraju dobro poznavati i besprekorno primenjivati standarde o kontroli kvaliteta voća i povrća. Samo na osnovu toga oni mogu udovoljiti zahtevima potrošača. U protivnom, proizvođači mogu doživljavati prave katastrofe na tržištu: vraćanje, obezvrednjavanje ili uništavanje roba, Najgore je što se takvi slučajevi obično ne ponavljaju, tako da se samim tim nesolidni ponuđači proizvoda isključuju sa tržišta. | upravo se to dešavalo s našim proizvodima, iako su u voćnjaku, vinogradu il povrtnjaku obično manifestovali najveću vrednost, nadmašujući u tom pogledu odgovarajuće proizvode iz mnogih drugih zemalja. Koliko je značajno da se pri prometu voća strogo vodi računa o svakom detalju pokazuju i tri gotovo banalna primera iz naše prakse. U jednoj plantaži je vršena berba kruške vilijamovke za izvoz u Veliku Britaniju. Radnicima je detaljno objašnjeno kako da postupaju. Međutim, primećeno je da neki od njih manja prazna mesta u letvaricama popunjavaju, umesto hartijom, sitnim plodovima, koji su prema standardu za stono voće nepri-