JUS standardizacija

233

hvatljivi. Takođe nisu vodili računa o tome da su ponegde metalni ili drveni predmeti štrčali iz letvarica, te su mogli izazvati mehaničke povrede, a to znači i brzu trulež krušaka. To se moglo lako otkloniti. Drugi primer: u Minhen zu izvezene odlične paprike iz Futoga, koje kupac nije hteo primiti, jer su bile poprskane zemljom, a neke su počele da se kvare usled dodira s krajevima ne odsečenih već iščupanih peteljki. Treći najskoriji primer: iz jedne plantaže isporučivane su jabuke za izvoz, ali je kupac slučaj no otkrio da ima plodova s više rđaste prevlake nego što je ugovoreno. Ovo je trebalo da omogući prodor na to strano tržište, koje ranije nije uvozilo jabuke iz naše zemlje. Koliko će letvarica proći s ovakvim nedostacima? Kupac će io sada da primi, ali je veliko pitanje da li će nam se sutra opet obratiti za voće. U ovom slučaju kupac nije ni morao da postavlja određen zahtev. To su kriteriji koji proizilaze iz evropskog standarda o kontroli kvaliteta jabuka, koji smo i mi dužni da primenjujemo, čak i u unutrašnjem prometu.

Ovom prilkom treba napomenuti da su ove interpretativne brošure menjane u najrazvijenijim zemljama, iako je u njima praksa standardizacije već veoma uhodana i uglavnom besprekorna.

U svetu, čak i onom najrazvijenijem, kadrovi se sistematski pripremaju za uspešnu primenu standarda — redovnim i permanentnim školovanjem, informativnim — materijalima, sredstvima javnih komuniciranja i dr. Tako se U V. Britaniji za inspektore i kontrolore kvaliteta voća i povrća organizuju svake godine po dva puta praktični trodnevni kursevi, o trošku Ministarstva poljoprivrede i ribarstva. To su izv. kursevi za osvežavanje. Organizuju se u proleće i pred jesenju seZOnu. Na njima se učesnici upoznaju s nOovitetima asortimana, ambalaže, pakovanja i dr. U našoj zemlji takvih kurseva nema. A oni bi bili za nas nužniji nego za ma koju razvijeniju zemlju sveta. O tome koliko se naši proizvođači i prometnici malo interesuju za ovu oblast, koliko zanemaruju solidno spremanje za uspešnu delatnost u toj oblasti pokazuju i žalosne činjenice da o navedenim interpretativnim brošurama skoro niko i pojma nema [a dosta su pristupačne cenom], s jednes trane, i da je knjižica R. Pašajlića i D. Stankovića »Evropski standardi za voće i povrće«, Beograd, 1970, ostala neprodata i gotovo nepoznata.

Mi smo imali prilike da pre nekoliko godina dobijemo na besplatnu upotrebu sva klišea iz ovih brošura od OCDE. To nismo iskori-

stili. Tu priliku su obilno koristili Bugari i Grci, kao i neki drugi.

Ove brošure su u stvari kolektivno delo najistaknutijih stručnjaka iz oblasti proizvodnje i prometa voća i povrća. Naročito se brižljivo, studiozno odabiraju fotografije, i to na plenarnim zasedanjima »Režima«. Prihvataju se samo one za koje niko ne učini nikakvu primedbu. Isto tako i tekst se dostavlja svim delegacijama na razmatranje i stavljanje primedaba. U toku je priprema većeg broja ovih interpretativnih brošura. Neke su već u štampi (za krompir i dr.) — druge će se definitivno pripremiti posle zasedanja koje je zakazano u periodu od 21. — 25. novembra, 1977. god. Treba li posebno isticati da je nenaknadiva šteta što mi ove brošure ne koristimo? Pored ovog posla na izdavanju interpretativnih brošura (kojih je do sada izišlo 6 na ukupno 807 stranica), kojima se vrlo uspešno deluje na poboljšanje prometa voća i povrća, »Režime se naveliko bavi i nizom drugih zadataka, čijim se izvršavanjem doprinosi unapređenju voćarsko-povrtarske privrede. Među ovima freba spomenuti: ujednačenje certifikata o kontroli kvaliteta voća i povrća, jer je nenormalno da sve u ovoj oblasti bude standardizovano, osim toga, ujednačenje postupaka kontrole; spremanje kadrova na medunarodnom planu; šira primena standardi'acije drvene ambalaže kako bi ona pokrivala oba tipa paleta sa 100 posto, kao i standardizacija samih paleta; uvođenje paletizacije u međunarodnom prometu voća i povrća, koja ima ogromnih tehničko-bioloških prednosti; evolutivne promene paradajza, jabuka i agruma, sa zadatkom da se utvrde uzroci kvarenja u toku transporta ovih proizvoda, što će se vremenom proširiti i na ostale vrste voća i povrća; razmatranje i usvajanje dokumenta Nacionalne laboratorije za ambalažu o prednostima i mogućnostima šire primene savremenog komercijalnog pakovanja voća i povrća; raznratranje više interpretativnih brošura, za koje vreba odabrati i fotografije, kako bi se dale u štampu; pretres predloga nekih novih standarda, na primer, o pitomom kestenu i dr.; azmatranje dokumenta o uzusima savremene uspešne trgovine voćem i povrćem itd.

Gotovo sve je to obuhvaćeno dnevnim redom narednog, 17. plenarnog zasedanja »Režima« OCDE/21-25. nov. 1977, u Parizu). O svemu tome će se, po već dobro uhodanoj praksi rasrpavljati veoma studiozno i svestrano. U tom pogledu ova plenarna zasedanja imaju obeležje neke vrste stručnih međunarodnih malih parlamenata iz oblasti voćarsko-povrtar-