JUS standardizacija

primena propisa i standarda

Milan Bucalo, pravni savetnik JZS

Kao što je poznato, krajem avgusta 1977. godine, stupio je na snagu Zakon o standardizaciji (dalje: Zakon), a time je i počela njegova primena.

U vezi sa primenom Zakona, potrebno je istaći neke njegove osnovne karakteristike radi boljeg sagledavanja obima poslova i problematike koju on u sebi sadrži.

Pre svega, treba naglasiti da Zakon predstavlja spajanje dva dosadašnja zakona: Zakona o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta proizvoda i Zakona o tehničkim normatfivima. Na ovaj način se veoma mnogo dobilo u preglednosti i sistematici ove, u osnovi jedinstvene zakonske materije sa gledišta standardizacije. Prednost, međutim, nije samo u tome. Zakon je, naime, mnoge dosadašnje pravne institute, pojmove i nadležnosti, preciznije i određenije definisao, koristeći iskustva stečena u purimeni dosadašnjih zakonskih propisa.

S druge strane, Zakon je uveo i niz novih pravnih instituta, pa i čitave sisteme — kakav je slučaj sa atestiranjem. Jednom rečju, donošenjem ovog Zakona, objedinjena je u celini materija standardizacije.

Najzad, novim zakonskim rešenjem znatno je povećan celokupan obim poslova u oblasti standardizacije u odnosu na dosadašnje stanje. Otuda, je razumljivo, da postoji izuzetno interesovanje svih činilaca u oblasti standardizacije, a posebno organizacija udruženog rada, u vezi sa primenom Zakona i rešenja koja on donosi upravo radi toga je Jugoslovenski zavod za standardizaciju (dalje: Zavod), u punoj saradnji sa svim republičkim i pokrajinskim privrednim komorama i organizovao savetovanja u vezi sa primenom Zakona. Ova savetovanja su do sada održana skoro u svim regionima zemlje a na njima je od strane stručnih radnika Zavoda prikazivan i komentarisan Zakon. Kroz diskusiju, komentare i pitanja, vršena je razmena mišljenja, pre svega sa predstavnicima organizacija udruženog rada.

Polazeći od činjenice da je Zakon dao niz novih i drukčijih rešenja u odnosu na dosadašnje zakonske propise, Zavod će kroz svoj bilten »Standardizacija«, nastaviti sa prikazivanjem pojedinih zakonskih odredaba, bližim objašnjenjima pojedinih instituta, sa mišljenjima zakonskih odredaba, bližim objašnjenjima u vezi sa primenom Zakona, odgovofrima na pojedina značajna i komplikovana pitanja i sl., nastojeći da za saradnike biltena angažuje što Širi krug poznavalaca materije standardizacije, a posebno stručnjaka iz neposredne proizvodnje.

Smisao pomenutih savetovanja i napisa u biltenu »Standardizacija« je povezivanje ZaVoda sa svim činiocima iz oblasti standardizacije, a pre svega sa neposrednom proizvodnjom a u interesu organizacija udruženog rada koje primenjuju propise donesene na osnovu Zakona. Ovo je utoliko logičnije kada se imaju u vidu, ne samo odredbe Zakona koje govore o načinu donošenja jugoslovenskih standarda, već i praksa Zavoda da i druge propise donosi uz najšire konsultovanje organizacija udruženog rada i drugih zainteresovanih organizacija i organa.

Imajući u vidu napred izloženi koncept biltena »Standardizacija«, u ovom broju će se dati bliži prikaz tri instituta iz opštih odredaba Zakona, koji, zbog svoga značaja i drukčijih rešenja u odnosu na dosadašnje zakonske odredbe koje su regulisale tu materiju, po našem mišljenju, to zaslužuju.

1) Obaveza preispitivanja (čl. 4. Zakona).

Zakonom je utvrđeno obavezno preispitivanje jugoslovenskih standarda, tehničkih normativa i normi kvalitea i to najdocnije u roku od pet godina od dana njihovog donošenja. U vezi sa ovom zakonskom odredbom, valja

imati u vidu sledeće:

— da se obavezno preispitivanje ne odnosi samo na jugoslovenske standarde, tehničke normative i norme kvaliteta, donesene na osnovu ovog Zakona, već i na sve one propise donesene po ranije važećim zakonima i