JUS standardizacija

opšta razmatranja o

koordinaciji terminološke aktivnosti

u Jugoslaviji M. ISAKOVIĆ

U sve složenijem razvoju tehnike i tehnologije a samim tim i privrede, tehnička terminologija dobija sve veći značaj za brzo, precizno i ekonomično sporazumevanje unutar nacionalnih granica i u međunacionalnoj oanosno međunarodnoj saradnji.

Radom na terminologiji bave se mnoge nacionalne i međunarodne organizacije i institucije, a u poslednje vreme jačaju nastojanja da se sve aktivnosti na području terminologije povežu u jedan jedinstveni sistem. To 'potvrđijfje i osnivanje {1971) INFOTERMA (Beč-Austrija),* /nternational Information Center for Terminology, međunarodnog centra za zadatkom da poveže terminološku aktivnost u celom svetu.

Pretpostavka uključivanja u ovu međunarodnu koordinaciju jeste razvijanje terminološke aktivnosti i u pojednim zemljama. Za našu zemlju kao višenacionalnu (višejezičku) ovo je od posebne važnosti.

U Jugoslaviji postoji jedan broj institucija, organizacija i pojedinaca koji se bave terminologijom, ali ovaj rad, nedovoljan i mećđusobno često nepovezan, ne može da se Suprostavi porastu terminološke zbrke koja je još složenija zbog nepostojanja napredne tehničke terminologije na jezicima naroda Jugoslavije. Takvi napori, iako nesumnjivo korisni odlikuju se, zbog nedostatka jedne globalne koncepcije njihovog povezivanja i zajedničkih temeljnih stavova o načinu obrade i registrovanja termina, neekonomičnošću, udvostručavanjem poslova i otuda, srazmeno rezultatima, većim finansijskim opterećenjem društva i trošenjem društveih snaga, kao i nepotpunim rešenjima koja se teško prihvataju jer nisu plod opšte javne diskusije, već često izbor pojedinca ili užih radnih grupa.

Od kojih bi osnovnih stavova trebalo poć:

bi se rad na terminologiji u Jugoslaviji oslobodio ovih nedostataka? Ovo je pokušaj da se označe neki od tih stavova.

1. Rad na tehničkoj terminologiji je istovrgmeno stvaranje preciznih instrumenata sporazumevanja u nauci, tehnici i privredi i stvaranje nacionalnih jezika. Iz toga pro-

ističe odgovornost stručnjaka · pojedinih tehničkih oblasti i organzacija koje su smeštene u tehnički i privredni prostor

društva ali i društveih organa i institucija koje su pozvane da sa jedne strane pruže potporu razvoju jezika a s druge da se brinu da se ovaj razvoj uputi u najpoželjnijem pravcu.

2. Terminološka aktivnost se sastoji od zahvatanja širih ili užih oblasti, od dugoročnih i kratkoročnih projekata. Povezivanje svih aktivnosti u jedinstven sistem i jedan koordinirani postupak omogućuje da se oni napori na najbolji i najekonomičniji način dopunjuju, ili da iz užih i kratkoročnih projekata, proističu širi i dugOrOČniji. Ova dva osnovna wtava, podrazumevaju sledeće konstatacije. Rad na mnacionalnim jezicima ne predstavlja · sa-

mo povremenu akciju na osnovu proiekta pojedinih institucija, već trajnu orjentaciju i trajni rad kome podršku treba da daju republički organi i zajednice za nauku i kulturu. Nezavisno od načina na koji će se kasnije formirati komparativno prezentiranje tehničkih termina na jezicima naroda Jugoslavije terminološka aktivnost može da se odvija na svakom jezičkom podnučju posebno dok se tome ne priključe ostala područja. Stvar je republika i pokrajina da procene stepen svog interesovanja i vreme uključivanja u zajedničku akciju. Međutim, tamo gde rad otpočinje, pripreme i koncepcije treba da budu takve da omoguće kasnije povezivanje aktivnosti u Jugoslaviji, kao i međunarodnu saradnju. Terminološka aktivnost podrazuma čvrstu saradnju stručnjaka pojedinih tehničkih oblasti i jezičkih stručnjaka.

Svaka pojedina inicijativa za rad na terminologiji u jednoj užoj oblasti, bilo da potiče