JUS standardizacija
14
izvoda u potrošnji onda se mora menjati i koncepcija kvaliteta. Napred je već naglašeno da se više ne možemo zadOVOljiti samo tehničkom kontrolom proizvodnJe,da za uspeh na tržištu nije uvek dovoljno da proizvođ ima dobra samo tehnička svojstva. Proizvod se danas ne Ooblikuje samo tehnološki, već i ekonomski. Osim dobrih tehnoloških karakteristika on mora da ispuni i odredjene zahteve distribucije i prodaje. Rezultat ovakvog razvoja Je usvaJahje komcepeije integralnog kvaliteta, Oodnosno koncepcije integralne ili totalne kontrole kvaliteta. Jedan od prvih zastupnika ove koncepcije A. V. Feigenbaum (3) definiše integralnu ili totalnu kontrolu kvaliteta kao "efikasan sistem za integrisanje napora na razviJanju kvaliteta, održavanju kvaliteta i na unapredjivanju kvaliteta od strane različitih grupa proizvodne 'organizacije, sa ciljem da se obezbedi proizvodnja i servis na najekonomičnijem nivou, koJi omogućava punu satisfakciju kupcu". Osnovni princip ove koncepcije je da se kvalitet mora pratiti i analizirati u svim fazama ciklusa proizvoda počev od analize tržišta, preko razvojnih aktivnosti, proizvodnje, distribucije i prodaje, pa do usluge koja se pruža kupcu. Ovaj ciklus, kao što se vidi, ne obuhvata samo aktivnosti u okviru proizvodnje, već i okolinu, kao i društvene ambijente u kojima se proizvod realizuje. Proizvod se posmatra kao složeni sistem u kontinuitetu vremena - od radjanja i prihvatanja ideje, projektovanja i pripreme proizvodnje, procesa proizvodnje, pa sve do njegove upotrebe od strane potrošača, odnosno Sve do kraja procesa eksploatacije (ako je u pitanju trajBO ili polutrajno potrošno dobro).
Dalja suštinska karakteristika koncep-
cije integralnog kvaliteta je da kvalitetu doprinosi svaka karakteristika ili obeležje proizvoda od koje može zavisi-
ti opređeljenje kupca za ponovnu kupovi- ”
nu i obim prođaje, bez obzira na prirodu odredjene karakteristike i njenu merljivost. U principu, smatra se da treba udovoljiti željama potrošača pa makar one bile i iracionalne. Medjutim, društvena 1 etička je obaveza proizvodjača da u izboru i kreiranju proizvoda ne povladjuje lošem ukusu i zabluđama odre-
djenih segmenata potrošača, da utiče na formiranje boljeg ukusa potrošača i na njihovo obrazovanje.
U skladu sa ovakvom koncepcijom usvojena je i opšta definicija kvaliteta: "kvalitet je stepen do koga proizvod zadđovoljava potrebe korisnika (potrošača)". Ovu definiciju prihvatila je i Evropska organizacija za kontrolu kvaliteta (EOQC).
Ovakav pristup kvalitetu treba negovati i kod nas, jer još uvek ima mnOgo Dro-
izvoda koji su po funkcionalnosti, a&sOrtimanu i kvalitetu u celini nedovoljno prilagodjeni potrošaču. Medjutim, istovremeno ovako postavljena koncepcija integralnog kvaliteta ne predstavlja idealan i dovršen sistem, već samo jednu od etapa razvoja koncepta i funkcija kvaliteta. Današnja koncepcija kvaliteta stvarala se i realizovala pod uticajem marketinga, ali i njegovih deformacija u uslovima kapitalističkog sistema. U njoj je isuviše naglašen individualno-potrošački aspekt, a zapostavljeni su širi i zajednički interesi ljudi i društva, kao i dugoročni problemi razvoja proizvodnje i potrošnje materiJalnih dobara.
Kvalitet se ne bi mogao posmatrati samo kroz performanse utilitarno-potrošačke prirode. U budućnosti će svakako morati da se prihvati jedan širi koncept kvaliteta u koji bi bili uključeni i faktori kvaliteta celokupnog čovekovog života, faktori društvene korisnosti i društvene ekonomije proizvodnje i potrošnJe odredjenog proizvoda.
Teško bi se mogao okvalifikovati kao kvalitetan proizvod onaj čija proizvodnja i potrošnja dovodi do povećanja Zzagadjenja čovekove sredine ili za čiju se proizvodnju troši previše energije
i sirovina, bez obzira na njegove potrošačke performanse. U skladu sa tim cptifmalon Je onaj MLUO liteta koji u podJednakoj me?p cpese potrošašža, protavodgjača ı dvuš naježntee kao celine. Iz tih razloga će u budućnosti verovatno doći do izražaja jedan proces "podruštvljavanja" koncepta kvaliteta. Proizvodjači će morati da računaju sa većim ograničenjima u vezi sa izborom tipa proizvoda i nivoa njegovog kvaliteta. Tu se pre svega misli na ograničenja u smislu prava potrošača da utiču na politiku kvaliteta i u smislu uvažavanja širih interesa društva.
;
{|
DOC
KOJI SU OSNOVNI | NAJBITNIJI INTERESI POTROŠAČA U POGLEDU KVALITETA PROIZVODA
Koncepcija integralnog kvaliteta uključuje i sve "marketing karakteristike" proizvoda i u potpunosti uvažava ekOnom=ske ciljeve proizvodjača. Proizvodjaču se ostavlja puna sloboda u izboru tipa proizvoda i nivoa njegovog kvaliteta, uključivši u to pakovanje, dizajn i dru= ge karakteristike koje proizvod čine atraktivnim sa aspekta tržišta. Sa tog stanovišta borba za kvalitet i zaštitu potrošača nije ni u kakvoj suprotnosti sa interesima marketinga. Medjutim, činjenica da potrošač želi lep i funkcionalan dizajn, atraktivno pakovanje, da nije imun na izvesne faktore psihološ-