JUS standardizacija

15

kog prestiža, na modu i druge manifestacije nedovoljno racionalnog ili iracionalnog ponašanja u izboru proizvoda ne đaju nikome pravo da mu kreira i prodaje: proizvode u kojih su zapostavljeni suštinski elementi kvaliteta; proizvode nedovoljne bezbednosti; da upotrebljava obmanjivačko pakovanje, da lažno informiše potrošača o kvalitetu; da lansira loš proizvod kao inovaciju; da u prvoj seriji, u fazi osvajanja tržišta daje dobar kvalitet, a kasnije da ga umanji, i sl.

Drugim rečima, u izboru tipa proizvoda i nivoa njegovog kvaliteta svaki proizvo-

djač je dužan da poštuje odredjene zah-

SNA | u pogledu kvaliteta. Ti opšti zahtevi

» od suštimske važnosti sa potrošača ı koOI tome, treba da odgovara svaki vod su:

o

–- da poseduje svojstva (sastav, perfor-

manse i dr.) koja omogućuju da besprekorno izvršava funkciju za koju je namenjen; - potpuna bezDednost za potrošača;

tabilnost, odnosno ujednačenost kvali

a u svakoj partiji i seriji;

tinita i potpuna informacija o svim

BEI ZERO naročito onim od koavise funkcije i bezbednost proiz-

ı (0) c

[u pp ra ( dO O M

Fe

O DD. O. |

O

ı DO. UI. {y

cena proporcionalna količini i kva iit etu proizvoda;

-– da je celokupan spoljni izgled proizvoda, uključiv pakovanje, marku i druge marketing atribute, u skladu sa količinom i kvalitetom;

- optimalan izbor proizvoda, što znači da trgovina treba da obezbedi kompletan asortiman prcizvoda po vrsti, kvalitetu i marki.

Kod pojedinih grupa proizvoda (na pr. au=

tomobili i druga trajna potrošna dobra,

donekle obuća i odeća) sve češće se pos-

tavlja i problem nedovoljne trajnosti. A

trajnost proizvoda je od značaja ne samo za

potrošača već i za ekonomiju racionalnog korišćenja prirodnih i drugih izvora jedne zemlje. Razume se niko ne pledira za roizvode veoma velike trajnosti, koji

i normalno zastareli u toku eksploata-

ije. Potrošači su, medjutim, nezadovolj-

ni sa proizvodima isuviše male trajnosti, pogotovu kada ova nije u skladu sa njihovom cenom.

0. Og

BEZBEDNOST PROIZVODA. Dva osnovna aspekta bezbednosti proizvoda po potrošaču su: zdravstvena ispravnost i sigurnost pri upotrebi. Kod pojedinih proizvoda sve

češće se insistira i na ekološkoj neutralnosti, koja se takodje javlja kao

jedan od elemenata zdravstvene ispravnosti. Zdravstvena ispravmost je od posebnog značaja za proizvođe namenjene ishrani i hemikalije široke potrošnje, mada nije

bez značaja ni za niz drugih proizvođa. Kada su u pitanju prehrambeni proizvo= di ne radi se samo o bezuslovnom zahtevu da proizvod treba da bude bakteriološki, odnosno sanitarno=-higijenski ispravan. To bi trebalo da se razume samo po sebi. Proizvodjač koji se bavi proizvodnjom hrane mora da obezbedi takvu tehnologiju, organizaciju i uslove rađa, koji će osigurati potpunu bakteriološku ispravnost njegovih proizvoda. Ovđe treba skrenuti pažnju na jedan drugi aspekt bezbednosti proizvoda sa aspekta zdravlja potrošača.

Radi se o tome da se u današnjoj prehram=benoj industriji upotrebljava veliki broj aditiva (veštačke boje, konzervansi, stabilizatori konzistencije, arome i dr.), medju kojima ima i takvih za koje se ne bi sa potpunom sigurnošću moglo tvrditi da nisu štetni po zdravlje. Čak ni industrijski proizvedena dečja hrana nije poš- · tedjena ovakvih dodataka. Poseban problem je stalno povećavanje prisustva pesticida u hrani, što dovodi u pitanje ne samo zdravstvenu ispravnost hrane, već uzrokuJe i ozbiljne ekološke poremećaje.

Današnji potrošač dolazi u kontakt, gotoVO svakodnevno, sa ogromnim brojem hemijskih supstanci i posredstvom drugih pro= izvoda široke potrošnje; kao što su: kozmetika, hemijska sredstva za pranje i čišćenje, sredstva za beljenje i obezboJavanje, dezodoransi, dezinfekciona sredstva, insekticidi, sredstva za čišćenje metalnih predmeta, za poliranje nameštaJa i dr. Prema američkim procenama koje datiraju iz 70-tih godina u industriji

se upotrebljava oko 12.000 :oksičnih supstanci. Ovaj broj se povećava svake godine za oko 500 novih. Veći broj ovih supstanci ulazi i u proizvode široke potrošnje, a da prethodno nije rigoroznmo ispitana njihova toksičnost i moguća opasnost po zdravlje potrošača.

Stručnjaci Sekretarijata za zdravlje, obrazovanje i blagostanje SAD ocenjuju da se u Ovoj zemlji aodišnje povredi oko 250.000 ljudi pri upotrebi raznih hemijskih preparata za široku potrošnju. Približna struktura tih povreda prema tipu proizvoda je (4):

) Ovakav stav ne implicira zaključak da kod nas ne postoji problem zaštite potrošača u pogle du bakteriološke ispravnosti proizvoda. Rezultati rada inspekcijskih službi i Centra za potrošače u Beogradu skreću pažnju na činjenicu da je na našem tržištu još uvek prisutan zabrinjavajuće veliki broj proizvoda koji su bakteriološki neispravni. A proizvodnja i prodaja ovakvih proizvoda predstavlja jedan od najtežih oblika ugrožavanja pa i atakovanja na zdravlje potrošača .