JUS standardizacija

18

U vezi sa informisanjem može se primetiti đa se kod nas za proizvode osrednjeg kvaliteta, na etiketi i u propagandnim porukama, često upotrebljavaju izrazi koji potrošaču sugerišu najviši nivo kvaliteta, kao na pr.: Extra, Superior, De Luxe, Export, Original, Special, izuzetan kvalitet i sl. Izraze kojima se označavaju nivoi kvaliteta bi trebalo na odredjen način standarđizovati i proiz=vodjač, koji u đeklaraciji ili propagandnoj poruci koristi ovakve atribute, bi trebalo da bude obavezan da daje najviši kvalitet svome proizvodu.

ODNOS KVALITETA | CEMA. Mađa je problematika cena veoma složena i da na cenu utiču mnogi faktori ipak izmedju kvaliteta i cene mora da postoji odgovarajuća korelacija. Sasvim je normalno očekivanje potrošača da će za proizvod odredjenog tipa uz veću cenu dobiti i viši kvalitet. Nažalost, takvo očekivanje potrošača je često iznevereno. Na bazi skoro desetogodišnjeg iskustva Centra za potrošače u Beogradu može se zaključiti da kod prehrambenih tekstilnih i nekih drugih proizvoda, gotovo ne postoji nikakva medjuzavisnost kvaliteta i cene. Bilo je mnogo proizvoda poslednje (četvrte) klase pa čak i onih eleminisanih zbog izuzetno niskog kvaliteta, čija je maloprodajna cena bila veća nego kod proizvoda iste vrste a najvišeg kvaliteta. Kod ovih grupa proizvođa na našem tržištu uopšte ne važi poznata deviza "ako

ne znaš šta je dobro uzmi ono što je skupo".

Iz navedenih razloga treba u programe samoupravnog organizovanja potrošača i njihovog povezivanja sa udruženim radom uključiti i zahteve za korektnim odnosom izmedju kvaliteta i cene.

OPTIMALAN IZBOR PROIZVODA. Sa aspekta potrošača i kvaliteta njegovog snabdevanja sastavnu komponentu kvaliteta proizvoda predstavlja i asortiman koji mu se stavlja na raspolaganje. Potrošač nema nikakve koristi od činjenice da na našem tržištu, opšte uzeto, ima visokokvalitetnih proizvoda svih vrsta, ako ovi nisu stalno prisutni u prodajnoj mreži na koju Je pretežno upućen. Praksa pokazuje da u velikom broju, čak i velikih prodavnica, potrošaču stoji na raspolaganju prilično skučen asortiman u kome, po pravilu, nisu prisutni proizvodi vrhunskog kvaliteta. Ovim su naročito pogodjeni potrošači manjih naselja i gradova, kao i potrošač novih naselja na periferiji velikih gradova. Za kupovinu trajnih i pojedinih polutrajnih potrošnih dobara potrošač može povremeno da odlazi u velike tržne centre i da kupi ono što želi. Medjutim, kada se radi o prehrambenim i drugim proizvodima koji se kupuju gotovo svakog dana on je upućen na najbližu prodavnicu. Ako je u njoj asortiman skučen, što je po pravilu slučaj,

on praktično nema mogućnosti izbora.

Iz navedenih razloga zaštitu potrošača od proizvoda i usluga niskog kvaliteta i obezbedjenje višeg nivoa kvaliteta u prometu nije moguće rešiti samo akcijama na povećavanju kvaliteta u oblasti proizvodnje. Za potrošača je od još veće važnosti da mu se omogući pristup dobrim proizvodima, odnosno da mu se omogući optimalan izbor i to ne samo po vrsti i tipu proizvoda,· već i po kvalitetu i marki. To je moguće ostvariti samo ako se u ovaj proces aktivno uključi i trgovina. dJeaam od važnih pokazatelja kvaliteta rada trgovine je upravo asortiman, odnosno stepen do koga ona potrošaču omogućuje optimalan izbor proizvoda. Da bi se to ostvarilo neop= hodno je omogućiti znatno veći uticaj potrošača na poslovnu politiku i celo= kupan rad trgovine, na šta nas uosta=lom obavezuju Ustav i ZUR.

Kada od radnih organizacija u oblasti prometa robe široke potrošnje zahteva= mo da potrošaču obezbeđi optimalan iz= bor, odnosno kompletan asortiman svih važnijih proizvođa to ne znači da u samousluzi ili supermarketu treba držati proizvođe svih proizvodjača iz Jugoslavije. To uostalom ne bi bilo ni moguće a ni racionalno. Medjutim, sasvim je moguće i veoma je značajno da pored Ostalih budu prisutni i najkvalitetniji proizvođi. Suština ovog zahteva je da kvalitet bude jedan od najvažnijih kriterijuma u ođabiranju dobavljača u politici asortimana, odnosno da kvalitet bude utkan u ciljeve poslovne politike radnih organizacija u oblasti prometa.

Sužen i neadekvatan asortiman jedna je od mmifestacija satvaranmja tržišta. A iza zatvaranja tržišta, po pravilu stoji kao motiv: nedovoljna konkurentnost lokalnih ili regionalnih proizvodjača u pogledu kvaliteta, ili nekonkurentnost u pogledu cene ili pak nesrazmera izmedju cene i kvaliteta. Prema tome održavanje jedinstva jugoslovenskog tržišta veoma je značajno i sa aspekta potrošača, jer im pruža šire moOgućnOsti da zadovolje svoje potrebe.

Na osnovu OVakvog posmatranja problema potrošača u vezi sa asortimanom i kvalitetom proizvoda i kvalitetom snabdevanja potrošača u celini može se dati nekoliko konstatacija:

- U konceptu samoupravnog povezivanja proizvodnje i prometa morali bi sasvim odredjeno i suštinski da budu prisutni interesi potrošača. Jer smatram da postoje sasvim realne opasnosti da se rukovodeće strukture pojedinih OUR-a iz proizvodnje i prometa sporazumevaju i ne vodeći dovoljno računa o interesima potrošača. Takodje postoje opasnosti da u koncep-