JUS standardizacija

banka podataka sa područja standardizacije

Mirko Ristić, dipl.ing.

uvod

Do pre nekoliko godina možda je još i bilo potrebno isticati činjenicu đa, na primer, samo na području naučnih publikacija broj objavljenih rađova u svetu iznosi oko 2 miliona i da taj broj, zavisno ođ pojeđinih oblasti, raste godišnje po stopi izmedju 5 i 8%, tako đa se ukupna količina priručne stručne dokumentacije može udvostručiti u rasponu od 8 godina. Isto tako, postalo je jasno, da pođ tim okolnostima nije više mogućno klasičnim metođama i sredstvima pratiti razvoj pojedinih stručnih oblasti. Neizbežno dolazi do propađanja znatnih uloženih sređstava jer rezultati istraživanja i razvoja, koji već postoje i koji su već objavljeni, nisu uopšte poznati ili se za njih saznaje suviše kasno. Zbog toga je neophodno preći na nove metođe rađa, na primenu kompjutera.

Danas, posle odredjenih rezultata u praksi, u prvom redu se postavlja pitanje kakva su dosađašnja iskustva sa novim rešenjima, da li su pozitivna ili negativna, kakve su pripreme potrebne, kakvi se problemi moraju savladati i sl.

Podsetimo se sađa najpre samo nekih suštinskih pojmova u vezi sa predmetom o kome je ovđe reč.

Kompjuter (postrojenje za obradu podataka) je tehničko sredstvo koje je u stanju da

savlađa sve logične zađatke koji se mogu zamisliti, ako je čoveku prethodno uspelo da zađatke koje treba da reši, opiše logički zaokruženo, kao instrukciju.

Prvo, kompjuter ne poznaje granice pri izvodjenju zađataka u logičkom području. Njegova tehnička perfekcija pri tome iskazuje samo nešto što se odnosi na ekonomičnost njegove upotrebe za konkretnu oblast primene; Drugo, kompjuter ne može ništa sam od sebe. Njegova granica moći ne leži u njecovom tehničkom rešenju, već u mogućnosti da mu se formnlišu zađaci. Ko, dakle, ima probleme za rešavanje, može se poslužiti kompjuterom u onoj meri koliko mu polazi za rukom da intelektualnim naporom svoje probleme opiše, i kompjuterskim jezikom formulie i programira seriju naređaba i postupa-– a.

Banka pođataka je organizovana obuhvatna zbirka pođataka zapisanih (memorisanih) na nekom medijumu u uredjaju koji velikom broju korisnika sa uđaljenih terminala pruža mogućnost da direktno pristupa podacima. Ažuriranje i povezivanje banke sa korisnicima se vrši u realnom vremenu.

Direktan pristup odnosi se na dobijanje ili memorisanje podataka, pozivajući se ne nji= hovu lokaciju ili na prethodno nadjene ili memorisane podatke. Vreme potrebno za takvu akciju je nezavisno od lokacije pođataka ili od prethodno dobijenih ili memorisanih podataka.

Realno vreme je efektivno vreme u kojem se neki fizički dogadjaj zbiva. To vreme se, prema tome, odnosi na takav način izvodjenja, pri kome je.odgovor na neku ulaznu poruku dovoljno brz da stvara efekat kao da ulaz poruka od strane raznih korisnika nije sekvencijalan (po redu stizanja).

Standđardizacija predstavlja opšte priznati izvor informacija za sve oblasti Života. TakoO, na primer, u oblasti automatske ob= rađe informacija, standardizacija daje određjena jeđinstvena rešenja na području dokumentacije, definicija i naziva pojmo= va, simboličnih znakova, kođiranja prog= ramiranja, prenosa podataka, nosača infor= macija, mesta spojeva u komunikacijskoj mreži, itd. Time se, uz odgovarajuću ra= cionalnost i ekonomičnost, postiže i u me= djunarodnim okvirima kompatibilnost u komunikaciji izmedju samih korisnika i izmedju banki pođataka i korisnika, bez obzira koji je proizvodjač opreme. Korišćenje već jeđanput izradjenih programa, kao tipskih postaje tim putem moguće.

banke podataka u sistemu standardizacije

Banke podataka se građe i zbog nastale potrebe dđa se korisnicima, bez obzira na njihovu uđaljenost, omogući na radnom mestu brz i direktan pristup informacija, u dijalogu čovek-mašina. Pri tome korisnik može da dodje do informacija, kako onih koje su mu potrebne tako i do onih za koje i nije čuo da postoje.

180 a e=<==— < < II Ču MEHL_ NHL _mu==iuwuLIL. nunuuL un. A LIL a —