JUS standardizacija

ti. Standardi za elemente i materijale obuhvataju materijale i poluproizvode kao i standardne delove, domaće i kupovne, koji se upotrebljavaju u proizvodima koji se nalaze u skladištima. Naročito je ovo poslednje od izuzetnog značaja jer samo u tom slučaju postoji mogućnost brze upotrebe. Na taj način će dakle korisnik dobiti informacije o tehničkim karakteristikama kao i pregled stanja.

Dobro smišljen izbor materijala i rezervnih delova za skladišta, koji će se zasnivati na izbornim redovima i, razumljivo na iskustvima,doneće najveće uštede. Na tom principu se zasniva i vrednosna analiza. Ako se neki materijal

ili element u proizvođnji upotrebi više puta postiže se manji asortiman, veće količine za nabavku, bolji uslovi nabavke, pojednostavljuje se administracija i time se smanjuju troškovi.

Osnovni standardi sadrže tehničke odredbe koje su u jednakoj meri obavezne za ođeljenja razvoja kao i za proizvodnju. Standardi u vezi sa proizvodnjom namenjeni su tehnološkoj pripremi rađa i službi kontrole kvaliteta.

Alati i merni instrumenti predstavljaju u proizvodnji veliki trošak. Zbog toga će se postići velike ušteđe ako se isti, već gotovi alati i merni instrumenti upotrebe i kod novog proizvoda. Možda će se to postići ako se u stanđarđima navedu podaci o alatima za rezanje, krivljenje, izvlačenje i ostalom alatu. Isto tako će se već kod kontrole crteža alata skrenuti pažnja na to da se, prema mogućnostima, upotrebi već postojeći alat.

Razumljivo je da zbog stalnog razvoja nijeđan stanđard ne predstavlja trajno rešenje. Zbog toga će se formirati aktivna služba informacija u vezi sa promenama i tako će se kontinuirano prilagodjavati standardi najnovijem nivou razvoja tehnike. Pri tome će se obavezno uzimati u obzir sve službe koje medjusobno saradjuju,

1.2. Praktično uvodjenje stanđardnih delova

Pregled proizvoda i u njima upotrebljenih elemenata, standardnih i ostalih, vlastitih i kupovnih, odmah pokazuju stepen uticaja standardizacije odn. njenog prisustva. |

Može se konstatovati da konstruktor u

principu teži za upotrebom što više jednakih delova, samo za to treba da postoje objektivni uslovi. Uvodjenje u upo-

266

trebu delova isporučenih od specijalizovanih proizvodjača biće po pravilu ekonomičnije od vlastite proizvodnje.

Osim toga time se rasterećuju proizvod-= ni kapaciteti u radnoj organizaciji i mogu se korisno upotrebiti u druge svrhe. Zato: treba upotrebiti što veći broj

· više puta upotrebljavanih delova, koje

možemo kupiti na tržištu!

Razumljivo je da se na taj način ušteđi i rad konstruktora koji je skup i teško se do njega dolazi.

1.3. Šifriranje

Sledeće težište aktivnosti standđardizacije jeste šifriranje t.j. formiranje jedinstvenog sistema numeracije u odnosu na potrebe radne organizacije kao i upotreba sistema odn. dopunjavanja i _prilagodjavanja promenljivim uslovima. Kod izbora sistema numeracije, jednog ili više, za sva područja (vlastiti proizvođi-kupovani proizvodi-materijali

i polufabrikati) neophodno je da standarđizacija igra vodeću ulogu ili da bar aktivno saradjuje prilikom kreiranja istog. Naravno da tu postoje različiti koncepti i ne postoji neki paušalni uzorak. Izbor optimalnog sistema predstavljaće dakle rađ po meri i zavisiće od vrste proizvodnje pa i ođ vlastitih želja koje postoje u pogledu upotreb-

·ljivosti.

Isto tako problem predstavljaju i elektronska obrada podataka i izrađa kompjuterskih sastavnica delova. Kakva treba đa bude sastavnica delova je stvar dogovora izmedju konstrukcionog odeljenja, standardizacije kao i komercijale i ođeljenja za obradu pođataka.

·Kako za šifriranje tako i za računar-

sku sastavnicu đelova i njen sadržaj potrebno je rezervisati ođredjeno područje internih stanđarđa.

1.4. Formiranje banke pođataka

Banka podataka sadrži podatke o materijalima i đelovima koji se upotrebljavaju u okviru radne organizacije. Ona predstavlja osnovu za izrađu preglednica (datoteka) koje priprema kompjuter. Jedno i drugo predstavlja bazu za računarsku sastavnicu delova koja omogućava da se imaju svuđa iste oznake za iste materijale. Na taj način je olakšana ručna obrada tehničke dokumentacije i formira se matična datoteka materijala i delova. Sa neprekidnim održavanjem podataka u matičnoj datoteci računara postiže se da u njoj postoje samo aktivni kvalitet i dimenzije.