JUS standardizacija

Pri ovome odobrenje za odstupanje može da se odnosi samo na odredjenu količinu proizvodnje, odredjeni proizvod, odredjeni period proizvodnje ili za radove izvršene na odredjenom objektu, postrojenju, uredjaju ili opremi.

Odstupanje odđ jugoslovenskih stanđarđa i normi kvaliteta ne može da se odobri ako takvo odstupanje ugrožava bezbednost ljudi i materijalnih dđobara veće vrednosti, čovekovu prirodnu ili -radnu sređinu, ako je to suprotno drugim jugoslovenskim propisima ili interesima narodne. odbrane.

25. Proizvodna kooperacija i pojedini oblici poslovno-tehničke saradnje sa inostranim partnerima, a naročito kađa je predmet ugovora ili saradnje medjusobna isporuka sirovina, sastavnih delova, proizvodđa ili sastavnih delova i elemenata postrojenja, neće se moći ostvariti ukoliko bi insistirali na primeni đomaćih propisa i standarda. Zbog toga će se, u sklađu sa zakonom, u odnosima dugoročne proizvodne kooperacije i poslovno tehničke saradnje sa inostranim partnerima ođobravati primena medjunarodnih ili stranih stanđarđda i tehničkih propisa, ali pod uslovom da ovi nisu u suprotnosti sa jugoslovenskim propisima. S tim u vezi odgovarajući nadležni organ odobravaće i odstupanja ođ propisa o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta pri stavljanju tako proizvedđenih proizvođa u promet na jugosloven=skom tržištu.

26. Rad na medjunarodnoj standardizaciji postao je neophodan za sve zemlje koje žele đa se uključe u medjunarodni promet i da usmeravaju i razvijaju svoju tehnologiju, iz razloga što u medjunarodnom prometu ne može da opstane onaj ko ne priznaje medjunarodne stanđarđe ili one koji su na bazi njih izradjeni. Sa druge strane najveće koristi od medjunarodne standardizacije imaju najrazvijenije zemlje, koje i više od pedeset procenata svojih kadrovskih i materijalnih kapaciteta, koji se koriste u sstandardizaciji, usmeravaju na rad u međjunarodnoj standardizaciji. Zbog ovoga je potrebno intenzivirati napore za uspostavljanje saradnje i učešće u rađu u onim medjunarodnim organizacijama koje usmeravaju ili vode medjunarodnu standardizaciju. Ovde u prvom redu dolaze vladine organizacije, u kojima se daju preporuke u vezi politike medjunarodne standardizacije i atestiranja, kao i programa rađa i izbora prii= oriteta u donošenju standarda, kao što su Evropska ekonomska komisija, GATT i njiho=vi komiteti i radna tela itd. Zatim treba proširiti aktivnosti u Medjunarodnoj organizaciji za stanđarđizaciju (ISO) i Medjunarodnoj elektrotehničkoj komisiji (IEC) i ostalim, kako bi u programe rada ovih organizacija ušlo rešavanje problema koji su od interesa za SFRJ, čime se može olakšati donošenje jugoslovenskih standarda iz odgovarajućih oblasti. Treba takodje uspostaviti aktivnu saradnju sa regionalnim or-

ganizacijama za standardizaciju zemalja EEZ (CEN i CENELEC), kao i sa SEV-om u cilju uklanjanja prepreka u prometu naše robe sa ovim zemljama koje nastaju zbog njihovih zatvorenih sistema atestiranja i standardizacije. Saradnjom sa stanđardizacijama zemalja u razvoju, kao i inđustrijski razvijenih zemalja, uklanjati tehničke barijere koje nastaju zbog razlike u standardima i sistemima atestiranja.

27. Obzirom na tenđencije intenzivnog razvoja granske i interne standardizacije potrebno je obezbediti posebno stručno osposobljavanje kadrova za ovu delatnost. Obrazovanju kadrova u oblasti standarđizacije treba pristupiti sa aspekta dopunskog obučavanja stručnjaka u privredi (kroz seminare, savetovanja, kurseve i ostale ob= like prenošenja znanja i izmene iskustava) za poslove organizovanja i primene standardizacije, izrade jugoslovenskih, granskih i internih standarda, kao i korišćenja pređnosti koje pruža organizovana standardizacija.

28. Inspekcijskim nadzorom u oblasti standardizacije treba obezbediti: jeđinstvo jugoslovenskog tržišta, otkrivanje negativnih pojava koje mogu da izazovu veće poremećaje na jugoslovenskom tržištu zbog odstupanja u kvalitetu robe i usluga i nanošenja štete gradjanima-potrošačima, nadzor nad sprovodjenjem propisa, standarđa i postupaka atestiranja, znakova kvaliteta i uporednih ispitivanja, nadzor nad radom ovlašćenih organizacija za atesti-

· ranje, nadzor nad radom i efikasnošću kon-

trole kvaliteta u organizacijama udruže_ nog rada, nadzor nađ kvalitetom proizvoda u svim fazama njegovog stvaranja, prometa i eksploatacije, nadzor nad obeležavanjem, dđeklarisanjem, označavanjem, pakovanjem itd. proizvoda, nadzor nad servisiranjem proizvoda i obezbedjivanjem tržišta rezervnim delovima u garantnom roku i u predvidjenom životnom veku proizvođa itd.

Iz razloga što se donošenje propisa obavlja na nivou federacije, republika, pokrajina, gradova i opština, a stanđarđi na nivou SFRJ, pojeđinih grana i organizacija udruženog rađa, potrebno je ostvariti koordinaciju inspekcijskog nadzora na svim ovim nivoima. Pri ovome treba da se ostvari najuža saradnja ne samo u okviru odđredjene inspekcije (na pr. tržišne) od federacije do opština, već i inspekcija u različitim oblastima ili granama, na kompleksnim akcijama, a nadzor obavljati koordinirano, na bazi usaglašenih programa. 29. Politiku stanđardđizacije sprovođiće, u okviru svojih nađležnosti, odgovarajući organi i organizacije uprave. Preporučuje se Privrednoj komori Jugoslavije da u svoOjim aktivnostima obuhvata i pitanja iz oblasti standardizacije i da pomogne, u naJvećoj mogućoj meri, razvijanje i unapredjivanje ove discipline, koja je od izuzetnog interesa za našu zemlju.

iz Saveznog zavoda za

standardizaciju

304 a i — AjJJ čl Čč aČČačYčČt al aa aa al aaa a RČEosssEČaa ala YČaČČčČčČčČčČčČčČČČ__