JUS standardizacija

operacija u projektovanju, proizvodnji, kontroli kvaliteta (aktivnost pravnog i tehničkog karaktera), već disciplina sa snažnim ekonomskim aspektom, koji u našem društvu još nije ukomponovan i sagledan kao element naše ekonomske politike.

Zbog toga je potrebno da Savezni zavod za standardizaciju u saradnji sa Saveznim komitetom za energetiku i industriju i Privrednom komorom Jugoslavije izradi "Analizu ekonomskih aspekata standardizacije u našem društvu" i dostavi je SIV-u do aprila 1980. gođine.

3. Standardizacija igra važnu ulogu u odbranbenim pripremama zemlje. Bez standardiziranih, tipiziranih i unificiranih delova, mašina, opreme, standardne zamene delova, sirovina, poluproizvodđa i gotovih proizvoda, sistema veza i njegovih elemenata, prevoznih i transportnih sredstava itd. teško je uspešno voditi dugoročni

rat i uspešno se suprotstaviti savremenoj ratnoj tehnici. Uticaj standarđa na odbranbene pripreme u našoj zemlji nije dovoljno izučen , pa se nalaže Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu da u saradnji sa Saveznim zavodom za stanđarđi#č#aciju, Saveznim komitetom za energetiku i industriju, Privrednom komorom Jugoslavije i Ostalim zainteresovanim organima i oraganizacijama izradi "Analizu uticaja standarđizacije na odbranbene pripreme zemlje" i

da je dostavi SIV-u u aprilu 1980. godine.

4. Tehnička revolucija zahteva posebno mesto standardizacije u društvu, ali i radikalnu promenu u metođama rada na ovom polju, kako bi se ostvarili osnovni ciljevi standardizacije: uprošćavanje rastućeg broja varijanti proizvoda i postupaka, olakšano sporazumevanje, opšta ekonomičnost, bezbednost, zdravlje i zaštita života, zaštita zemlje, zaštita interesa potrošača i interesa·društva i odstranjivanje prepreka u trgovinskoj razmeni, iz čega proizilazi da u SFRJ treba uvoditi sistem integralne standardizacije na svim nivoima: nacionalnom, granskom i internom u okviru pojedinih pri.v= rednih organizacija. Ovaj posao treba na nacionalnom planu dđa ostvaruje Savezni zavod za standardđizaciju u saradnji sa zainteresovanim organima i organizacijama, na granskom nivou zainteresovana udruženja privrede, a na internom nivou zainteresovane privredne organizacije.

5. Upravljanje, koordiniranje i izrađa programa standardizacije treba da se sprovode i regulišu Društvenim dOgOVOrom (predvidjenim Zakonom o standardizaciji), pri čemu posebno regulisati način i oblike saradnje organizacija udruženog rada, drugih samoupravnih organizacija i organa društveno političkih zajednica u oblasti standardizacijie. U okviru Društvenog dogovora utvrdjivati politiku standardizacije, godišnje i višegodišnje programe rađa, pratiti SDprovo-

300

djenje standardizacije, unapredjivanje delatnosti standđarđizacije, planiranje obrazovanja kadrova i rešavanje ostalih pitanja od zajedničkog interesa za učesnike u procesima stanđardizacije. Društvenim dogovorom čvrsto povezati i koordinirati delatnosti republika i pokrajina u domenu standardizacije i ostvariti mehanizam za uskladjivanje stavova u Oblastima gde postoji neđovoljna razgraničenost ili dodirivanje nadležnosti.

Savezni zavod za standarđizaciju će u saradnji sa Saveznim komitetom za energetiku i industriju i Privrednom komorom Jugoslavije sprovesti organizaciju i pripremu Društvenog dogovora do oktobra 1979. godine.

6. Aktivnosti standardizacije, koje se sastoje od izrade standarda, tehničkih propisa i ostalih akata i njihovog uvodjenja i primene, razvoja i istraživanja u oblasti standardizacije, obučavanja kadrova, kontrole kvaliteta, atestiranja, ispitivanja, metrologije, kalibracije i kontrole merne opreme, inspekcijskoag nadzora nad sprovodjenjem i primenjivanjem propisa povezanih sa standardđizacijom, treba koordinirati ne samo u odnosu na propise koje donosi Federacija, već i republike, pokrajine, gradovi i opštine, kao i standarde koje donose grane i Dprivredne organizacije. Pri ovome treba ostvariti sinhronizovanu izradu regulative uz Jasno razgraničavanje nadležnosti. Ovu koordinaciju sprovođiti preko Društvenog dogovora i preko postojećih mehanizama federacije, republika i pokrajina u okviru nadležnosti organa i organizacija uprave. 7. Programe stanđarđizacije donositi na bazi društvenih planova Jugoslavije i Ostalih potreba koje proističu iz razvoja jugoslovenske privređe i zahteva društva, u saradnji sa zainteresovanim organizacijama udruženog rada, privrednim komorama i drugim samoupravnim organizacijama i organima društveno političkih zajednica. Osnove programa treba da budu kompleksni programi standardizacije koji obuhvataju ključne probleme i šire ili uže oblasti proizvodnje, prometa i eksploatacije. 8. Standardizaciju treba u većem obimu nego do sada prenositi na udruženi rad, zadržavajući na nivou federacije propise o tehničkim normativima, kojima prvenstveno regulisati svojstva i karakteristike proizvoda, radova i usluga koji bitno utiču na bezbednost i zaštitu života i zdravlja ljudi i čovekove sređine, zaštitu sredstava u društvenoj svojini i imovine gradjana, i standarde koji su od šireg interesa za SFRJ i za očuvanje jeđinstva jugoslovenskog tržišta ili za uključivanje naših proizvoda u medjunarodni promet, odnosno za prihvatanje inostranih proizvođa. Ostale probleme koji se regulišu standarđi-