JUS standardizacija
ma ostaviti granama u okviru udružene privrede i privrednim-organizacijama, pri čemu treba ostvariti koordinaciju u donošenju ovih akata. Medjutim zbog nedovoljnog sagleđavanja nadležnosti i problema koji bi se rešavali na nacionalnom, granskom i internom nivou potrebno je da Savezni zavod za standardizaciju u saradnji sa Privrednom komorom Jugoslavije i ostalim zainteresovanim organizacijama izradi "Analizu razgraničavanja nadležnosti i koordinacije izmedju nacionalnog, granskog i internog nivoa standardizacije" i da je dostavi SIV-u u novembru 1979. godine.
9. Programi standarđizacije i kompleksni programi u odnosu na pojedine uže ili šire oblasti privrede treba da obuhvate prvenstveno: atomsku energiju, zaštitu na radu, zaštitu od požara, elektroprivređu (termocentrale, energane, prenos, transformaciju i gubitke energije), procesnu Oopremu, zaštitu čovekove sredine, područje termotehnike, gasifikaciju, saobraćaj, zaštitu potrošača itd., kađ i ostale ključne oblasti koje se odredjuju društvenim planovima SFRJ ili se postavljaJu od strane privređe ili ostalih organa i organizacija. i
10. Na osnovu programa unifikacije industrijske opreme, postrojenja, uredjaja, saobraćajnih i transportnih sredstava i drugih sličnih proizvoda ostvarivati, u društveno i ekonomski opravdanom obimu, redukciju raznolikosti sastavnih elemenata koji čine integralne delove proizvoda, uredjaja i opreme uz očuvanje njihove odgovarajuće funkcionalne namene. Tipizacijom izvršiti, na Osno=vu tehničkih i ekonomskih analiza, racicnalno smanjivanje raznolikosti u asortimanu, dimenzijama, kvalitetu materijala
i drugim svojstvima i osobinama proizvoda u cilju racionalnog korišćenja radnog vremena i sredstava, eliminisanja nepotrebnih proizvodnih rezervi, smanjivanja skladišnih potreba i stvaranja uslova za kvalitetnije i ekonomičnije održavanje
i eksploataciju ove opreme, postrojenja, uredjaja i sredstava.
11. Pri donošenju jugoslovenskih standarda, tehničkih normativa i normi kvaliteta ostvariti da se isti:
a) Zasnivaju na proverenim rezultatima nauke, tehnike i praktičnih iskustava njiho-
ve primene i da se uskladjuju, u predvidje-
nim rokovima, sa dostignutim stepenom razvoja u odgovarajućim oblastima;
b) Zasnivaju na prethodnim analizama mogućih pozitivnih i negativnih efekata njihove primene u SFRJ obzirom na dostignuti stepen razvoja i opremljenosti organizacija udruženog rada, izvore i mogućnosti nabavke neophodnih reprodđdukcionih materijala i rezervnih delova u ređovnim i vanrednim uslovima, objektivne mogućnosti primene odgovarajuće tehnologije, materijalne,
kadrovske i druge resurse zemlje, potrebe samozaštite i narodne odbrane, izvršava-– nje medjunarodnih obaveza Jugoslavije, zaštitu života i zdravlja ljuđi i ostvarivanje prava gradjana na zdravu životnu i radnu sređinu, kao i obzirom na zaštitu materijalnih dobara.
12. Standardizacijom ostvariti definisanje praktičnih rešenja koja će se primenjivati u proizvodnji, prometu i eksploataciji, koja predstavljaju optimalni kompromis izmedju što manjih ulaganja i povećanih zahteva u poaqledu bezbednosti, zaštite i kvaliteta. Standardizacijom se nesmeju ostvarivati jeftina rešenja koja ne pružaju bezbednost.
13. Propisi iz oblasti standardizacije mogu da koče razvoj proizvodnje i prometa ako se ne uskladjuju sa razvojem nauke i tehnike, usled čega se moraju povremeno pregledati i revidovati, a najmanje jedanmnut u zakonom predvidjenom roku. Pri OVOme se mora voditi računa o sposobnosti organizacija udruženog rada i ostalih organizacija i zajednica da primenjuju nova tehnička i tehnološka rešenja, troškovima potrebne rekonstrukcije, nabavci opreme
i sličnim efektima revidovanih propisa, kao i o tome da pojeđini učesnici u procesu reprodukcije ne budu stavljeni u nepovoljniji položaj od drugih, čime se može ostvariti nelojalna utakmica i mOonopolistički položaj na tržištu.
14. Propisivanjem karakteristika kvaliteta proizvoda i usluga, metoda njihovog kontrolisanja i načina obezbedjivanja kvaliteta u proizvodnji, prometu i eksploataciji, posebno u odnosu na bezbednosne
i funkcionalne karakteristike, kao i propisivanjem načina obaveštavanja o ostvarenom kvalitetu, obezbedjivati zaštitu DOtrošača i njihovih interesa.
15. U medjunarodnom prometu od strane pojedinih zemalja (posebno razvijenih zemalja zapada, pa i istoka) stvaraju se sistemi atestiranja i stanđarđizacije koji stvaraju tehničke prepreke uvoOZu prOiZzvVOđa iz ostalih zemalja, posebno onih zemalja izvoznica koje nisu organizovane na način da se svojim sistemima standardizacije i atestiranja mogu ravnopravno nositi sa njihovim sistemima ili ostvarivati saradnju sa njima. Da bi se smanjile ili eliminisale ove barijere mora se planski i efikasno, na bazi srednjeročnih i godišnjih programa rađa standardizacije i atestiranja (SIV je razmatrao i prihva-– tio program donošenja regulative iz ob=lasti atestiranja za 1978. godinu i naložio Saveznom zavodu za standardizaciju da za oktobar 1978. godine prezentira SIV-u srednjeročni program donošenja propisa iz oblasti atestiranja), donositi propise o atestiranju proizvoda u Jugoslaviji i preduzimati efikasne mere za uspostavljanje bilateralne saradnje sa ostalim naci-
a 301