JUS standardizacija

aktivnosti koJe su vezane za pomenuta pitanja sa ciljem da se spreči stvaranje tehničkih prepreka trgovini izmedju zemalja. Kođeks nosi radni naziv: Kodeks o postupcima za sprečavanje tehničkih prepreka trgovini (Code of conduct for preventing technical barriers to trade). Popularan naziv Kodeksa, koji se već nekoliko godina nalazi u fazi nacrta, je: Kodeks o standardima. Gotovo sva aktivnost GATT se odvija putem pregovora izmedju predstavnika vlada. Pregovori o Kodeksu o standardima se odvijaju u okviru multilateralnih pregovora, u grupi "necarinskih mera", podgrupa: "tehničke prepreke trgovini".

Pregovori su zatvorenog tipa, gde je dozvoljeno prisustvo samo potpisnicama GATT, odnosno specijalno pozvanim predstavnicima odredjenih institucija, o čemu se odlučuje svaki put pre započinjanja pregovora. Materijali sa pregovaračkih sastanaka se ne smeju publikovati Javno, niti je na ovim sastancima dozvoljen pristup predstavnicima štampe.

Pregovori se vode na krajnje demokratski način, Jer se odluke donose samo uz PpOtpunu saglasnost svih vlada. Zbog toga je omogućeno da se čuju mišljenja svih zainteresovanih vlada i poklanja se puno pažnje i strpljenJa da se čuju argumenti za ob-=' razlaganje stavova. Pregovori zato veoma dugo traju i uvek treba biti spreman na to da krajnji rezultat nije sasvim izvestan.

a sagledavanje interesa Jugoslavije potı ebno Je izvršiti analizu sadržaja Kodeksa o standardima (koji se, kao što je rečeno, nalazi u fazi nacrta).

U uvodnim odredbama se ističe da se želi dalje doprineti ostvarivanju ciljeva GATT; da se shvata značaj doprinosa koji medjunarodni standardi i sistemi atestiranja mogu dati povećavanju efikasnosti proizvodnje i odvijanja medjunarodne trgovine; da se zbog toga želi podstaći razvoj medjunarodnih standarda i sistema atestiranja koji daju pomenuti doprinos; da se želi obezbediti da tehnički propisi i standardi i postupci atestiranja prema tehničkim propisima i standardima ne stvaraju prepreke medjunarodnoj trgovini; da se shvata da svaka zemlja ima pravo da preduzme mere neophodne za zaštitu života i zdravlja ljudi, životinja i biljaka, nacionalne bezbednosti i zaštitu životne sredine, ili mere pomoću kojih se sprečavaju zloupotrebe; da se shvata doprinos koji mogu dati medjunarodni standardi transferu tehnologije od razvijenih ka nerazvijenim zemljama i da se shvata da zemlje u razvoju mogu imati posebne teškoće u donošenju i primeni tehničkih propisa i stanđarda kao i metoda za atestiranje prema tehničkim propisima i standardima, te im se želi pomoći u OVOm pogledu.

U cilju boljeg razumevanja date su definicije najznačajnijih termina: tehnički uslovi (technical specification), tehnički propis (technical regulation), standardđ (standard), medjunarodno telo ili sistem (international body or system), regionalno telo ili sistem (regional body

or system), organ centralne vlade (central government body), telo lokalnih vlasti (local government body), regulatorno telo (regulatory body), standardizaciono telo (standardizing body), medjunarodni standard (international standard), članstvVO u sistemu atestiranja (membership in

a certification system), učešće u sistemu atestiranja (participation in a certification system).

Pojmovi pomenutih termina su prilagodjeni upotrebi u Kodeksu tako da su izvršene izmene u definicijama u odnosu na definicije koje su usvojene u ISO i ECE. Tako se, na primer, tehnički propis definiše kao obavezan tehnički uslov, a standard kao neobavezan tehnički uslov koji je us=vojilo imenovano standardizaciono telo i koje je namenjeno višekratnoj ili kontinualnoj primeni.

U osnovnom delu teksta Kodeksa propisane su obaveze i prava potpisnika Kodeksa. Obaveze imaju dva stepena, definisana sledećim izrazima: "potpisnici moraju da obezbede" i "potpisnici su dužni da upotrebe, u razumnim granicama, sva svoja raspoloživa sredstva".

Za shvatanje osnovnog duha Frodeksa možda Je najpogodnije citirati deo koji se odnosi na pripremu, usvajanje i upotrebu tehničkih propisa koJe donose tela centralne vlade:

"a) Potpisnici moraju obezbediti da se tehnički propisi ne pripremaju, ne Uusvaja-– ju i ne primenjuju u cilju stvaranja prep= reka medjunarodnoj trgovini. Isto tako, oni moraju obezbediti da ni tehnički propisi sami po sebi, niti njihova primena nemaju uticaja na stvaranje nepotrebnih. prepreka medjunarodnoj trgovini.

b) Gde postoje zahtevi za tehničkim propisima, a postoji odgovarajući medjunarodni standard, ili Je njegovo donošenje pri kraju, potpisnici ga moraju upotrebiti, ili upotrebiti njegove odgovarajuće delove, kao osnovu za te tehničke propise.Ovo niJe slučaj ako takav medjunarcdni standard ili njegovi odgovarajući delovi nisu pogodni za date potpisnike.

c) Sa ciljem da se postigne uskladjenost njihovih tehničkih propisa na što je mogu=će široj osnovi, potpisnici moraju Što aktivnije, u granicama svojih mogućnosti, učestvovati u pripremi odgovarajućeg medjunarodnog standarda za proizvod za koji su doneli ili očekuju da donesu tehničke vuropise.

37