JUS standardizacija

d) Kad je pogodno, potpisnici moraju dati tehničke propise preko performansi, a ne propisivanjem konstrukcionih rešenja.

e) Kada tehnički sadržaj predloženog tehničkog propisa nije isti sa sadržajem odgovarajućeg medjunarodnog standarđa, ili kada odgovarajući medjunarodni standard ne postoji, potpisnici moraju:

- publikovati obaveštenje u zvaničnoj publikaciji, i to blagovremeno, da pripremaju dati tehnički propis,

- obavestiti ostale potpisnike preko sekretarijata GATT o tome koji je proizvod u pitanju, navodeći ukratko cilj i osnov predloženog tehničkog propisa,

- dati drugim potpisnicima, na njihov zahtev, odgovarajući materijal ili kopije predloženog tehničkog propisa i, kada je to moguće, označiti delove koji se bitno razlikuju od odgovarajućeg medjunarodnog standarda, -– predvideti razuman vremenski period koji će omogućiti drugim potpisnicima da daju pismene komentare, prodiskutovati ove komentare ako se to zahteva i uzeti ih u obzir.

f) Medjutim, kada postoji hitna potreba rešavanja problema bezbednosti, zdravlja, zaštite životne sređine ili nacionalne bezbednosti, potpisnici mogu izostaviti akcije pod e) ako ocene da je to neophodno. U tom slučaju, oni moraju uzeti u obzir komentare koje naknadno prime od ostalih potpisnika i razmotriti da li da pokrenu donošenje izmena.

g) Potpisnici moraju obezbediti da se svi doneti tehnički propisi publikuju.

h) Potpisnici moraju, osim kada se rađi o slučaju navedenom pod f), da predviđe razuman vremenski periođ od trenutka objavljivanja tehničkog propisa do njegovog stupanja na snagu, kako bi se omogućilo da proizvodjači iz zemalja izvoznica, naročito kada se radi o zemljama u razvoju, prilagode zahtevima zemlje uvoznice SVOJe proizvode ili postupke proizvodnje.

j) Potpisnici su dužni da upotrebe, u razumnim granicama, sva svoja raspoloživa sredstva da obezbede da se regionalna standardizaciona tela u kojima su oni članovi pridržavaju određaba a) do h) u meri u kojoj je to primenljivo.

k) Potpisnici koji su članovi regionalnih tela moraju ispunjavati zahteve odredbi a) do h), osim u onim slučajevima gde su ti zahtevi ispunjeni preko ovih regionalnih standardizacionih tela".

Kada se radi o tehničkom propisu koji donose lokalne vlasti (čija aktivnost nije

pod kontrolom vlađe u pogleđu ovih pitanja), obaveze potpisnika su blaže, drugostepene. Potpisnici su u ovom slučaju dužni da upotrebe, u razumnim granicama, sva svoja raspoloživa sredstva da obezbede da se lokalne vlasti pridržavaju suštinski istih obaveza koje su predvidjene za vladu kada donosi tehničke propise, sa izuzetkom onih obaveza koje nemaju smisla: lokalne vlasti nisu članice regionalnih organizacija, nisu članice GATT, nisu članice medjunarodnih organizacija za standardđdizaciju, te se od njih ne može tražiti da direktno saradjuju sa ovim organizacijama. Medjutim, osnovni problem pri usvajanju Kodeksa jeste baš u drugostepenoj obavezi potpisnica Kođeksa kada su u pitanju propisi lokalnih vlasti. Zemlje sa centralističkim sistemom vlasti, medju kojima je naznačajniji Japan, ističu da

su u nepovoljnijem položaju u odnosu na zemlje sa federalnim sistemom vlasti, jer su njihove obaveze uglavnom prvostepene, dok su obaveze federalnih zemalja u velikoj meri i drugostepene.

Obaveze potpisnika u pogledu standarda

(u koje po definiciji u Kođeksu spađaju samo neobavezni dokumenti) su drugog stepena, ali su po sadržaju gotovo identične sa onim obavezama koje se odnose na tehničke propise (obaveze dokumenta), osim obaveza koje po svojoj prirođi nemaju smisla kada su u pitanju neobavezni dokumenti: obaveštavanje GATT sekreharijata O proizvodima za koje se predlaže donošenje standarda koji će po sadržaju biti različit od odgovarajućih medjunarodnih standarda i obaveze da se vreme stupanja na snagu prilagodi mogućnostima zemalja izvoznica da izvrše podešavanja svojih proizvođa.

Važna poglavlja u osnovnom delu Kodeksa odnose se na proveru usaglašenosti sa tehničkim propisima i standardima i na sisteme atestiranja.

Kodeks propisuje obaveze koje se odnose na ispitne metode i na administrativne postupke za odredjivanje usaglašenosti sa tehničkim propisima organa centralne vlade, dokazivanje usaglašenosti ·sa tehničkim propisima centralne vlade, usaglašenost sa tehničkim propisima lokalnih vlasti i tela van okvira centralne vlasti, koja donose tehničke propise i na usaglašenost sa standardima. Pored opšte obaveze da se ispitne metode i administrativni postupci ne smeju ni pripremiti, niti primenjivati tako da stvaraju tehničke prepreke trgovini, Kodeksom se predvidja obaveza kada neko telo centralne vlade koristi ispitne metode za odredjivanje usaglašenosti sa tehnžčkim propisima da se ove metođe definišu u tehničkim pro= pisima, ili u nekom drugom publikovanom dokumentu na koji se tehnički propis poziva. Isto tako se i administrativni postup-