JUS standardizacija

:itar, komad) radi lakšeg uporedjivanja cena istovrsnih proizvoda raznih proizvodJjača, odnosno maloprodajnih cena takvih proizvoda.

Rok upotrebe proizvoda s ograničenim tra"janjem mora biti deklarisan ako je to odredjeno propisom. Odredjeni proizvodi po svojoj prirodi, ili usled reakcije svojih sastojaka sa sastojcima merila u koji su upakovani nakon odredjenog vremena gube svoja svojstva ili ih menjaju i kvare se pa više ne mogu da se upotrebljavaju shodno SVOJOj nameni (konzervirane namirnice, filmovi, boje i lakovi, i drugi proizvodi). Pod rokom upotrebe podrazumeva se period vremena u kome takvi proizvođi ne menjaju svoja svojstva i podobni su za Upotrebu prema svojoj nameni bez rizika za potrošača. Po isteku tog roka potrošač može biti izložen riziku u pogledu svog života i zdravlja (na primer, od pokvarenih namirnica) ili ekonomskom riziku (na pr. kupovinom neupotrebljivog filma). Rok upotrebe računa se od dana proizvodnje proizvoda. Najveći broj proizvođa s ograničenim rokom upotrebe mora se po isteku tog roka povući iz prometa. Može se izuzetno dozvoliti prodaja ovih proizvoda po isteku tog roka pod uslovom da je izvršena kontrola njihove ispravnosti, ali se ti proizvodi tada smatraju robom manje vrednosti i prodaju se po nižim cenama.

Propisima se najčešće zahteva da na proizvodima s ograničenim rokom upotrebe bude deklarisan datum proizvodnje i rok upotrebe izražen u danima, mesecima ili godinama. Kod nekih proizvoda označava se krajnji rok u kome proizvod treba da bude upo=trebljen, što se izražava rečima: "Ovaj proizvod se mora upotrebiti najdalje do .. •.. (mesec) .... (gođina)" ili sličnom formulom. .

Rok upotrebe treba razlikovati od veka trajanja proizvođa iz člana 51. Zakona o standardizaciji. Pod vekom trajanja podrazumeva se period vremena u kome se realno može očekivati da će tehnički složen industrijski proizvod (aparat, mašina, i slično) funkcionisati i da će se moći upotrebljavati prema svojoj nameni, pod uslovom normalne upotrebe i primene datih tehničkih uputstava. Proizvodjač je dužan da za taj periođ vremena omogući kupcu takvog proizvoda nabavku rezervnih delova i korišćenje stručnih usluga za popravke i održavanje proizvoda. Reč Je O proizvodima koji protekom vremena ne gube i ne menjaju svoja svojstva, pa se vek trajanja računa ođ dana prodaje proizvoda i prema tome ne može da ima za posledicu povlačenje proizvođa sa tržišta. Istekom vremena koje je označeno kao vek trajanja proizvođa prestaju obaveze proizvVodjača da za taj proizvod obezbedjuje rezervne delove i servis, što u isto vreme ne mora da znači da se proizvod neće moći i dalje upotrebljavati ako je očuvan i

funkcioniše. Oznaka veka trajanja proizvoda ove vrste obavezni je sastojak tehničkog uputstva u kome se daju podaci o mogućnosti nabavke rezervnih đelova i održavanju proizvoda, što jasno proizlazi iz člana 48. stav 1. Zakona o stanđarđizaGljive Podaci o načinu upotrebe, održavanju i čuvanju proizvoda od naročitog su značaja za zaštitu potrošača, posebno ako se rađi o proizvodima koji pri upotrebi mogu predstavljati opasnost po život i zdravlje ili životnu sredinu, a isto tako i u slučajevima kada se rađi o proizvodđima koji se redje upotrebljavaju, ili o proizvođima koji su izradjeni od novih materijala koji zahtevaju pri upotrebi, održavanju i čuvanju postupke na koje potrošač -– naviknut na proizvode od "klasičnih" materijala -–

– nije navikao. Iz ovih razloga sve češće se propisima postavljaju zahtevi u pogledu deklarisanja ovih podataka, a nije re= dak slučaj da proizvod mora biti snabdđeven i posebnim uputstvom za upotrebu proizvoda, koje mora sadržavati propisom odredjene podatke i obaveštenja.

I u pogledu ovih podataka opšte je pravilo da deklaracija mora sadržavati one podatke koji su propisom ođredjeni, a đata uputstva moraju biti precizna, jasna i data na način lako razumljiv potrošaču koji ima prosečno obrazovanje.

S tim u vezi naročitu pažnju privlači praksa naših proizvodjača gotovih lekova. Prema Zakonu o stavljanju lekova u promet, gotovi lekovi moraju biti snabđeveni uputstvom za upotrebu leka, u kome ođredjeni naj važniji podaci moraju biti odštanmpani. na jezicima naroda Jugoslavije, i na jezicima albanske i madjarske narodnosti. Ređak je slučaj u praksi da ova uputstva ne sadrže sve propisane podatke, ali je gotovo pravilo da se ti pođaci saopštavaju, na primer, ovako: "...... smanjuje motilitet i sekreciju u gastrointestinalnom traktu i otklanja spazam tiholinergičkog i spazmo= litičkog dejstva" ili "... u profilaktičke svrhe uzima se ...". Podaci o dejstvu, upotrebi i kontraindikacijama lekova saopštavaju se latinskim izrazima kojima se daje gramatički oblik i nastavci svojstveni odgovarajućem jeziku narođa ili narodnosti Jugoslavije, a tako đata "uputstva" neposrednom potrošaču gotovog leka koji nema odgovarajuće medicinsko obrazovanje govore vrlo malo, ili ništa. Slovo zakona je zadovoljeno, no da li je zađovoljen 'i duh zakona? S obzirom na moguće posleđice nerazumljivih uputstava za upotrebu tako važnih proizvoda kao što su lekovi, Ovo predstavlja problem nađ kojim bi se nadležni organi morali zamisliti i čijem bi rešavanju

u najskorije vreme trebalo posvetiti odgovarajuću pažnju.

ža pojedine proizvode mogu biti propisane posebne oznake kojima se saopštava da pro-