JUS standardizacija
vanja 1 saradnje sa ISO su utvrdjeni ugovorom izmeđju ove dve organizacije. IEC ima takodje konsultativni status (kategorije B) ekonomskog i socijalnog saveta Ujedinjenih nacija.
Standardi, koje donosi IEC, su u svetu
opšte priznati medjunarodni stanđardi iz oblasti elektrotehnike i na njima se uglavnom zasnivaju i naši domaći standardi.
Ranije, trađicionalni, znatno teži i duži postupak donošenja međjunarodnih elektrotehničkih stanđarđa počinjao je od nacionalnih stanđarđa koji su se usaglašavali na medjunarodnom nivou. Danas je ovaj put zamenjen ubrzanim, direktnim po=stupkom u okviru koga se pripremni postupak i donošenje standđarđa vrši prvo na medjunarodnom nivou, u odgovarajućim tehničkim komitetima i potkomitetima IEC, a zatim ih nacionalni komiteti koriste za donošenje odgovarajućih nacionalnih standarđa. U nekim industrijski razvijenim zemljama, istovremeno sa cirkulacijom dokumenata po šestomesečnom pravilu, IEC dokumenti se stavljaju (prevedeni) na javnu diskusiju u nacionalnim okvirima. Pošto se isti usvoje i publikuju kao medđjunarodni standardi usvajaju se i kao nacionalni stanđarđi, bez prevodjenja ili sa prevodjenjem u celini, ili uz izmene i dopune u meri u kojoj to nacionalni uslovi zahtevaju.
Ovakav postupak donošenja medjunarodnih elektrotehničkih stanđarđa, uključuje nacionalne komitete u rađ IEC još u etapi pripreme i donošenja medjunarodnih stan. đarda, kada je, ako je potrebno, moguće štititi interese svoje zemlje bilo komentarima i predlozima izmena i dopuna, bilo novim predlozima, koje nije moguće rešiti u nacionalnim okvirima a za njihovo rešenje postoji potreba. Ovo je bitan i sastavni deo rada nacionalnih komiteta. Da bi se ovo i praktično moglo ostvarivati neophodno je da u nacionalnim okvirima postoji dobro organizovana standđdarđizacija u oblasti elektrotehnike, koja će omogućiti zainteresovanim organizacijama udruženog rađa i ostalim odgovornim institucijama u zemlji, da, preko svojih stručnjaka - delegata, kontinualno i aktivno prate i učestvuju u rađu IEC na đonoOšenju međjunarodnih stanđarđa iz oblasti elektrotehnike.
Organizacija i način rada
Glavni organ IEC je Savet. Ostali organi su: Akcioni komitet, tehnički komiteti i Centralni biro. Poređ ovih postoje savetođavni organi Akcionog komiteta: ACOS za koordinaciju rađa tehničkih komiteta po pitanjima bezbednosti i ACET -— za ko-
orđinaciju rađa tehničkih komiteta za elek-
troniku i telekomunikacije. Kao novo te-
256
lo u okviru IEC je "IEC Q sistem” -– za ocenu kvaliteta elektronskih sastavnih dđelova”. Rukovodstvo IEC čine predsednik, prethod-
ni predsednik, 2 potpredsednika, blagaj-
nik i generalni sekretar. Savet može da
formira i druge organe (na primer stuđijske radne grupe za analize i predloge u
vezi sa pojedinim specifičnim zađacima)
ili da imenuje dopunsko rukovodstvo (što je npr. učinjeno 1974. gođine na 39. generalnom zasedanju u Bukureštu, kada su
formirana nova mesta za 2 potpredsednika IEC), ukoliko je to neophodno za izvršavanje zadataka IEC.
Savet čine predsednik IEC, predsednici
nacionalnih komiteta, prethodni predsed=
nici IEC (bez prava glasa), potpredsedđnici IEC (bez prava glasa), blagajnik
(bez prava glasa) i generalni sekretar (bez prava glasa). Predsednika nacionalnog komiteta može zastupati akredđitovani predstavnik. Savet se stara o budžetu IEC. Savet zaseđa najmanje jeđanput gođišnje, ali se zaseđanje može sazvati i u međjuvremenu na zahtev predsednika IEC ili 4 predsednika nacionalnih komiteta. Izveštaji sa zaseđanja Saveta dostavljaju se svim nacionalnim komitetima.
Savet, kao glavni organ IEC odlučuje o pitanjima organizacije i opšte politike us= meravanja rađa; analizira gođišnje izveštaje o rađu IEC; vrši prijem novih člano= va; razmatra pitanja u vezi sa članstvom;. vrši izbor članova rukovodstva i članova Akcionog komiteta; vrši reviziju statuta, pravila proceđure i drugih opštih đokume=nata; utvrdjuje gođišnju kotizaciju i bu= džet; ođredđjuje mesto generalnih zaseđanja; bavi se pitanjima organizacije i rađa Cen= tralnog biroa i razmatra predloge koje mu podnosi Akcioni komitet u vezi sa konačnom odlukom; odlučuje o pitanjima saradnje sa drugim medjunarodnim organizacijama.
Akcioni komitet se sastoji odđ predsednika IEC, 1 anova koje imenuje nacionalni komiteti, a bira ih Savet IEC, prethodnih predsednika IEC (bez prava glasa), potpređdsednika IEC (bez prava glasa), blagajnika (bez prava glasa) i generalnog sekretara (bez prava glasa). Nacionalni komitet, čiji je pređlog na dnevnom ređu, poziva se đa učestvuje u điskusiji. Članovi nacionalnih komiteta se biraju na 6 gođina, s tim što se jedna trećina članova bira na kraju svake druge godine. Akcioni komitet se bavi problematikom koju mu odredjuje Savet i obavezan je da preuzme sve potrebne aktivnosti, kako bi se tehnički deo posla IEC uspešno odvijao. Akcioni komitet obaveštava Savet o svim svojim ođlukama. Sastaje se najmanje jedanput gođišnje, ali se sastanci mogu ođržati i na zahtev predsednika IEC ili 4 njeqova člana. IzveštaJi sa sastanka Akcionog komiteta šalju se svim nacionalnim komitetima.