JUS standardizacija
Akcioni komitet rukovođi tehničkim delom posla IEC, uključujući sleđeće zađatke: postavlja predsednike i sekretare tehničkih komiteta, koordinira rad tehničkih komiteta, održava saradnju sa drugim medjunarođnim organizacijama u vezi sa specifičnim problemima, organizuje i koordinira rad na pripremi standarda čiji je predmet od interesa za više tehničkih komiteta, vrši reviziju planova i planira rad na novim oblastima elektrotehnike, razmatra potrebe i preporučuje Savetu formiranje novih i ukiđanje postojećih tehničkih komiteta, potvrdjuje nove naslove i zađatke tehničkih komiteta, kontroliše efikasnost i napredak u radu tehničkih komiteta, posebno na prioritetnim zadacima i pređuzima odgovarajuće akcije u slučaju zakašnjenja, proučava do kog stepena nacionalni komiteti primenjuju IEC standarde u medjunarodnoj trgovini, priprema reviziju smernica i drugih pravilnika u vezi sa tehničkim radom, razmatra problematiku u vezi sa tehničkim pitanjima koja dostavljaju nacionalni komiteti i koja je vezana za šestomesečno pravilo i za glasanje po dokumentima, i druga opšta i specijalna pitanja koja mu predsednik IEC postavlja.
Savetodavni komiteti. Formira ih Akcioni komitet u vezi sa specijalnim pitanjima koja se obično ne tretiraju u tehničkim komitetima. Prilikom formiranja Akcioni komitet im utvrdjuje zadatke i proceđuru rada. Već niz gođina značajnu ulogu imaju dva savetođavna komiteta: ACET i ACOS. ACET ima zađatak da koordinira rad tehničkih komiteta i potkomiteta iz oblasti elektronike i telekomunikacija, da sprečava dupliranje poslova i da predlaže dalje poslove u ovim oblastima u saglasnosti sa njihovim opštim napretkom. ACOS ima slične zadatke kao ACET, ali za probleme bezbednosti iz svih oblasti elektrotehnike, uključujući elektroniku i telekomunikacije.
IEC Q sistem
U okviru IEC osnovano je, maja 1976. godine, nOVO telo "IEC O sistem za elektron=ske sastavne delove" koje 1980. godine treba da otpočne sa ređovnim poslovanjem. OVO telo sastoji se od Komiteta za upravljanje atestiranjem - CMC (Certification menagement Committee), odgovornog za organizaciJu Sistema i Nadzornog koordinacionog komiteta, ICC (Inspectorate coordinating Comiittee) koji je nadležan za saradnju sa nacionalnim organizacijama za nadzor i kontrolu i jedinstvenu primenu Sistema. Savet IEC je već usvojio Osnovna pravila Sistema i Pravila procedure Sistema, dok će se aprila 1979. godine oformiti ICC. CMC je ovlašćen ođ Saveta IEC đa direktno saradjuje sa tehničkim komitetima IEC (TC 40, 47, 48, 50, 51. i 56) za razne elektronske sastavne đelove u cilju unošenja, u postojeće i nove standarđe IEC, klauzula ne-
ophodnih za uspešno sprovodjenje atestiranja po "TEC Q sistemu" i u tom smislu već pristiže dokumentacija odgovarajućih TC koja Je na javnoj diskusiji.
Osnovni zadatak "IEC O sistema" je da u okviru IEC olakša medjunarodnu trgovinu elektronskih sastavnih delova takvom procedurom procene kvaliteta da se elektronski sastavni delovi, koji se proizvode u jednoj zemlji, i koji zadovoljavaju zahteve utvrdjene standardima, mogu prihvatiti u svim ostalim zemljama članicama Sistema bez daljeg ispitivanja.
Nacionalna organizacija koja želi da bude član"IEC Q sistema' mora imati:
-– nacionalnu ovlašćenu organizaciju koja · će organizovati i vođiti Sistem na nacionalnom nivou,
– nacionalnu organizaciju za standardizaciju koja priprema i donosi odgovara-– juće stanđarde.
Ako zemlja članica "IEC Q sistema" želi da vrši proveru kvaliteta u okviru Sistema, onda mora imati i:
– nacionalnu organizaciju za nadzor i kontrolu ispitivanja
– jednu ili više ovlašćenih laboratorija za verifikaciju mernih etalona.
Do sada je 18 zemalja članica IEC stupilo u članstvo "IEC Q sistema". Jugoslavija se još nije učlanila u ovaj Sistem, mađa je naša domaća elektronska industrija zainteresovana za to. Članarina se za sada rasporedjuje po utvrdjenom ključu i to samo za pokrivanje stvarnih troškova Sistema. Ona iznosi oko 2.000 - 5.000 šžv. fr. godišnje.
Mapomema: U okviru "IEC Q sistema"i Saveta IEC još je u razmatranju >»itanje da li proizvodjači zemalja koje su članice IEC a nisu članice IEC Q sistema, kao i proizvodjači u zemljama koje nisu članice IEC mogu koristiti sistem.
Predsednik IEC se bira glasanjem u okviru nacionalnih komiteta u Savetu ili dopisnim putem i to prostom većinom na 3 godine. On se ne može ponovo birati za sledeći mandatni period. Predsednik IEC rukovodi radom Saveta i Akcionog komiteta.
Centralni biro i generalni sekretar. Centralni biro, čije Je sedište u Ženevi sastoji se od oko 50 službenika, Njegovim radom rukovodi Generalni sekretar koji izvršava sve upravne poslove koje mu postavljaju Savet i Akcioni komitet. Generalni sekretar ima privilegiju da prisustvuje svim sastancima u TEC, ali bež prava glasa. Centralni biro priprema organizaciju zasedanja, prevodi, izdaje i