JUS standardizacija

Pored nosioca izrađe pređloga OVOg Pprograma, u radu Koordinacionog odbora učestvovaće i drugi zainteresovani predstavnici, čime se obezbedjuje aktivno učešće istraživača, projektanata, proizvodjača, izvodjača i korisnika.

Predloženi "Program izrađe stanđarđa iz oblasti dimenzionalne koorđinacije u gradjenju" dostavljen je na javnu diskusiju (preko 100 zainteresovanih institucija i OUR-a). Poređ toga, predlog programa je razmatrala Radna grupa za mođularnu koor-

ergonomija i standardizacija

Svetozar Ivić, dipl. ing.

Ergonomija je relativno mlađa nauka či-

ji je predmet izučavanja sistem "čovekmašina", a cilj optimalizacija uslova, efekata i proizvođa rađa. Kao primenjena nauka ona je u svetu već odavno opravda-–

la svoje postojanje i postigla zavidne rezultate na planu podizanja prođuktivnosti i humanizacije rađa. Medjutim, ia-

ko je kođ nas poslednjih gođina broj ergonomskih informacija porastao više desetina puta, primena ergonomskih principa u praksi skoro da nije krenula sa mrtve tačke. Razloga u vezi sa prethodnim ima mnogo i to kako subjektivnih, kao što su neobaveštenost, nerazumevanje, pogrešno tumačenje, pa i svesno ignorisanje ergonomskih preporuka, tako i objektivnih kao što su multiđisciplinarnost ergonomskog prilaza koji podrazumeva postojanje tima stručnjaka i posedovanje znanja iz graničnih oblasti, opsežna materijalna ulaganja u istraživanja i ergonomske zahvate itd. Posebne teškoće u razumevanju i praktičnoj primeni ergonomije imaju oni profili stručnjaka kojima ona nije primarna oblast rađa i interesovanja, kao Što su investitori, konstruktori, projektanti, kontrolori, revizori projekata i izvodjači radova, rukovođeći kadar i organizatori rađa i drugi. Zato interven-

cija putem donošenja standarda u OVOJ oblasti upravo treba đa obezbeđi to Širu pri menu osnovnih ergonomski rincipa i razreši postojeće nesporazume. Međjutim, đugo

gođina se vođila, a 1 đanas još nije okonŽana diskusija o predmetu i cilju ergonom-

298

dinaciju Odbora za industrijalizaciju stambene izgradnje - Opšteg udruženja gradjevinarstva i industrije gradjevinskog materijala Jugoslavije, kao i odgovaraju-– ća tela koja su učesnici u izrađi OVOg programa.

U dosađašnjoj javnoj diskusiji, pozitivno je ocenjena koncepcija programa i stavova u pogledu mogućnosti realizacije razvojne politike otvorene industrijalizacije gradjenja.

skih standarda. Dok se jedni zalažu za Što širu aktivnost na standarđizaciji u oblasti ergonomije, drugi su kategorički protiv bilo kakve regulative u ovoj oblasti smatrajući da ergonomija time gubi svoj osnovni smisao, postaje kočnica daljem razvoju tehnologije, svesno diskriminiše odredjen procenat populacije itd. Ipak, čini se da baš sam proces standardizacije danas neminovno uslovljava poscojanje i ergonomskih stanđara, Jer se medju neko o stotina standarda, koje gođišnje donese ISO ili nacionalne organizacije uvek nalazi i priličan broj onih koji se odnose na čovekove mogućnosti, nje=gov odnos sa okolinom, bezbednost na rađu i sl. Zato bi uporno ignorisanje ergonomskih principa u procesu standarđizacije neminov= no dovelo do jednostranog ili pogrešnog tretmana ove problematike. Tako, na primer, kod nas postoji stanđard o drškama za turpije (JUS K.D4.900) u kome se veoma precizno definišu veličine, oblici i materijal ovog dela alata koji je u neposrednom dođiru sa rukom čoveka, iako danas kođ nas nema skoro nijednog pođatka o dimenzijama šake koji je dobijen na osnovu proučavanja naše populacije. Međjutim, to ne znači da su kao osnova za izradu ovog stanđarda morali poslužiti stanđardni brojevi, jer je ruka u eksploataciji nepromenljiva, ili da nije mogao biti donet stanđard u kome bi se izneli osnovni principi oblikovanja drški za ručne alate u vezi sa ergonomskim zahtevima, načinom korišćenja itd. Slično prethodnom primeru, postoji još i niz drugih stanđar-