JUS standardizacija

đa kao što su: stanđard o dimenzijama takozvane proste drške (JUS M.C7.100), standard o ručicama ručne pravougaone testere za grubo rezanje (JUS M.D1.920), stanđarđ za držalje za čekiće bravarske i ručne (JUS K.B1.091), standard za drške za odvijače (JUS K.G4.900) itd. Zato nije čudno što kodđ nas danas ima sve više pogrešnih rešenja, što se ergoOnomska problematika potcenjuje, što se za korekcijske zahvate đaju značajnija sredstva nego ona koja je trebalo uložiti u primarnu primenu ergonomskih zahteva, što su us-– pela rešenja pre rezultat sticaja okoOlnosti nego namere projektanata, što se prođuktivnost i bezbednost radnika povećavaju UVOdjenjem skuplje opreme iako bi i postojeća

u drugim uslovima još uvek davala bolje rezultate. Nasuprot tome, u Velikoj Britaniji je još pedesetih godina donet standarđ o antrOpometrijskim, fiziološkim i higijenskim preporukama za dimenzionisanje stolica i stolova (B.S.3044), a zatim i za kancelarijsku opremu (B.S.3079 i B.S.3404). Slična aktivnost se đanas zapaža u čitavom nizu zemalja i to kako u razvijenijim zemljama Zapađa i Istoka (SAD, SR Nemačka, SSSR), tako i u mnogim zemljama srednje razvijenim ili zemljama u razvoju (Čehoslovačka, Poljska, Madjarska i dr.). Ustvari, danas više desetina nacionalnih organizacija za stanđardizaciju rađi na predlaganju ili usvajanju nekoliko stotina ergonomskih standarda ili na reviziji postojećih. Konačno, 1974. gođine su i na medjunarodnom planu učinjeni prvi koraci: na predlog Medjunarodnog udruženja ergonoma oformljen je pri Medjunarodnoj organizaciji za standardizaciju ISO Tehnički komitet 159 za probleme ergonomije (danas ima pet potkomiteta i dve radne grupe). Ovaj komitet je danas u završnoj fazi usvajanja vrlo značajnog, doduše prvog standarđa pod nazivom: "Ergonomski principi oblikovanja radnih sistema" (ISO/DIS 6385 "Ergonomic principles of the design of work systems").

U ovom standardu se nakon vrlo sažetih i sadržajnih definicija radnog sistema, radnog zađatka, sredstava za rad, naprezanja prilikom rada, radnog procesa, radnog mesta, radne sredine, radnog stresa i zamora, detaljno obradjuju pitanja oblikovanja radnog mesta, sredstava za rad, radne sredine i radnih procesa. Tako se u pogledu obliko vanja, s obzirom na dimenzije tela, ističe da visina radne površine mora odgovarati telesnim dimenzijama operatora i vrsti ra-. da koji se izvodi, da seđišta moraju biti prilagodjena anatomskim i fiziološkim Osobenostima korisnika, da se na radnom mestu mora obezbeđiti dovoljno prostora za pokretanje tela i da komandni uredjaji moraju biti u funkcionalnom polju ekstremiteta. U preporukama koje se odnose na oblikovanje, s obzirom na položaj tela, snagu mišića i pokreta tela, zahteva se da veličina angažovane snage bude u fiziološkim granicama, pokreti tela u prirodnom ritmu, a položaj tela i radni pokreti u harmoničnom medjusobnom odnosu. Ustvari, prilikom odđredjiva-

nja položaja tela treba težiti da se naizmenično koristi seđeći i stojeći radni položaj i dđa operacije u kojima se koristi

veća snaga mišića ili deluju neprekidne i torzione sile, čija osa prOlazi kroz telo,

budu što jednostavnije i kraće, a telo u pogodnom položaju i na odgovarajući način oslonjeno, zatim da mišićna snaga potrebna za vršenje rađa buđe kompatibilna sa fizičkim kapacitetom radnika, statička opterećenja mišića maksimalno smanjena, a pokreti tela uravnoteženi. U vezi sa oblikovanjem signalnih uredjaja i indikatora naglašava se da oni moraju biti kompatibilni s čovekovim karakteristikama percepcije, tj. tako rasporedjeni da omogućavaju pouzdanu OTjentaciju na jasan i brz način, da priroda i oblik signalnog uredjaja i indikatora omogući nedvosmislenu percepciju, da variranje informacija po smislu i obliku bude kompatibilno s varijacijama veličina ili promena koje ih proizvode, i da se u slučajevima dužih aktivnosti, u kojima preovladjuje observacija i praćenje izbegavaju pojave preopterećenja ili nedovoljnog OPpterećenja. Slično prethodnom, komandni uredjaji moraju biti tako birani, konstruisani i rasporedjeni dđa budu kompatibilni s karakteristikama dela tela s kojim se upravlja. U procesu oblikovanja radne sredine treba voditi računa da ona nema Štetna fizička, hemijska i biološka dejstva na ljude već da doprinosi očuvanju njihovog zdravlja, radne sposobnosti i volje za rad. Drugim rečima, posebnu pažnju treba obratiti dimenzijama radne prostorije, obnavljanju vazduha, toplotnim uslovima, osvetljenju, izboru boja radnih prostorija i mašina, akustičnosti radne sredine, pojavi vibracija i uđara, opasnih materija ili štetnih zračenja i štetnostima koje prate rad na otvorenom prostoru. Na kraju, prilikom oblikovanja radnih procesa treba VOdđiti računa da zdravlje i bezbednost radnika budu maksimalno osigurani i da se izVršenje radnih zadataka pravilno stimuliše.

S tim u vezi preporučuje se da se kvalitetno poboljšanje procesa rađa vrši u smislu odredjivanja jednog radnika koji treba da izvodi nekoliko sukcesivnih radnih operacija, koje pripadaju istoj ili različitim radnim funkcijama, zatim u smislu promena aktivnosti i uvodjenja odmora.

Donošenjem novog Zakona o standardizaciji ("Službeni list SFRJ", br. 38/7?7), kojim je ergonomska problematika suštinski obuhvaćena i utkana u sve standarde, tehničke normative i norme kvaliteta, stvoreni su uslovi za brži razvoj stanđardizacije na ovom polju. Zato i nije slučajno što je na inicijativu Društva za ergonomiju SR SrbiJe već konstituisana Komisija za ergonomiju Saveznog zavođa za standardizaciju od koje u najskorije vreme treba očekivati i prve rezultate.

Sadržaj ergonomskih standarda

Iz svega proizilazi da standardizacija u

oblasti ergonomije treba da obuhvati sve one probleme koji proističu iz kontakta

299