JUS standardizacija

znanja izmedju stručnjaka Danas standardizacija predstavlja verovatno najmasovniju organizovanu aktivnost stručnjaka i naučnika na medjunarodnom planu angažujući u kontinualnom zajedničkom radu oko 25O.OOO stručnjaka i naučnika sveta u toku jedne godine. U proseku se održava oko 2O sastanaka dnevno u toku godine, i cirkuliše preko 2O.OOO različitih dokumenata godišnje. U razvijenim zemljama, koje su suštinski nosioci standardizacije u medjunarodnim okvirima, ove cifre su, relativno posmatrano, još izrazitije. Potrebno je istaći da ova vrsta znanja, koja se prenosi radom na standardizaciji, ima posebnu vrednost zbog toga što na najpouzđaniji i najbrži način omogućava uvid u savremeno stanje tehnologije, u način rađa i u probleme sa kojima se sreću proizvodjači i korisnici proizvoda u zemlji, (ako se radi o nacionalnoj stanđardizaciji) odnosno u svetu (ako se radi o medjunarodnoj standarđizaciji), što može biti od dragocene koristi svakom stručnjaku i naučnom radniku koji treba da ima sigurnu ocenu tehnoloških mogućnosti i potreba njegove organizacije. U poredjenju sa transferom znanja koji pruža standardizacija, ne može se navesti ni jedan drugi način koji omogućava:

- da se medju mnogobrojnim elementima i aspektima pažnja usmeri na one najbitnije, jer standardi imaju za GH da definišu upravo elemente bitne za proizvodnju, promet i primenu, i to tako da oni budu odmah prihvaćeni u praksi od svih i

-– da se u vezi sa ovim elementima mogu, u Otvorenom dijalogu, na jednom mestu čuti mišljenja svih stručnjaka nosilaca rešavanja aktuelne problematike, u nastojanju da se postigne zajedničko rešenje prihvatljivo za sve.

Jo transfera znanja dolazi, kako u nacionalnim, tako, a možda i još više, u medjunarodnim okvirima, prilikom donošenja medjunarodnih stamdarđa. Ovo, s jedne strane, omogućava da saznanja, do kojih se dolazi na jednom mestu brzo postaju zajednička svojina celog društva, a s druge strane, jača poverenje i saradnja medju stručnjacima i naučnim radnicima, što predstavlja dragocenu protivtežu štetnim vidovima konkurentske borbe.

Za našu zemlju, zbog manjeg znanja u odnosu na razvijenije zemlje, transfer znanja ovim putem je od izuzetne važnosti i zato bi mu trebalo posvetiti više pažnje nego do sada i bolje koristiti ove mogućnosti. Činjenica je da se ni izdaleka ne koriste mogućnosti koje u ovom pogledu pruža učešće u rađu u okviru medjunarodne standardizacije.

Uloga savremene standardizacije ne završava se samo na obavljanju pomenutih zadataka, mada oni spadaju u najznačajniJe. Treba, na primer, pomenuti činjenicu da se jačanje odbrambene sposobnosti zemlje ne može ni' zamisliti bez dosledno sprovedene aktivnosti na standardizaciji, Jer ona čini osnov efikasnog funkcionisanja sredstava i opreme u ratnim uslovima i njihovog efikasnog održavanja i zamenjivanja.

Isto tako, treba imati u vidu i to da Jačanje uloge standardizacije u društvu istovremeno znači i razvoj praktičnih vidova realizacije demokratije u nauci

i tehnologiji, jer savremena aktivnost na standardizaciji upravo počiva na ravnopravnom učešću predstavnika svih zainteresovanih struktura društva, a princip usvajanja rešenja putem konsenzusa je gotovo jedini vid usvajanja u okviru standardizacije. Standđapdizaelja u tekućem planmskom RCR CO OS MIL OC TT DePr+oGu

Razvoj standardizacije u tekućem planskom peridou bio Je posebno usmeren donošenjem Zakona o standardizaciji u 1977. godini. Tako su stvorene osnove za rFazvijanje integralmog sistema standardi zacije u kome se usko povezuju i koordđiniraju nadležnosti, kao i aktivnosti u vezi sa izradom i sprovodjenjem jugoslovenskih, granskih i internih standarda,

kao i drugih aktivnosti kao što su ispitivanje, kontrola i verifikacija kvaliteta proizvođa i usluga i inspekcijski nadzor nad sprovodjenjem i primenom standarda i propisa.

Kao dugoročna osnova za sve pravce akciJa na području stanđardđdizacije i obezbedjenja kvaliteta u zemlji, utvrdjen je dokument "Politika stanđardizacije u Jugoslaviji", u kojem je razradjena koncepcija standardizacije u našoj zemlji i preciznije su definisana strateška pitanja standardizacije i kvaliteta. Ovaj dokument je razmatralo i usvojilo Savezncu izvršno veće koje je donelo i niz zaključaka u vezi sa njegovim sprovodjenjem.

S obzirom na veliki broj učesnika u aktivnostima sadržanim u sistemu standđardđizacije i obezbedjenja kvaliteta proizvođa, radova i usluga u zemlji, bilo je potrebno društvenim dogovorom regulisati način i oblike saradnje svih učesnika na sprovodjenju opšte politike stanđarđizacije, odnosno planiranju, izrađi, sprovodjenju i praćenju primene stanđardđa, kao i na unapredjivanju standarđizacije i kvaliteta