JUS standardizacija

Medjutim, problemi tipizacije i unifikacije se ne mogu rešavati izdvojeno, bez istovremenog rešavanja čitavog niza drugih pitanja stanđardizacije, pa je njena uloga danas veoma složena. Kroz standđardizaciju se traži optimalno rešenje za kom= pleks većeg broja različitih zadataka.

Jedan od važnih zadataka stanđarđizacije vezan je za potrebu uspostavljanja optimalnog odnosa izmedju primene novih dostignuća nauke i tehnologije i postojeće prakse. Ovde standardizacija ima značajnu ulogu jer omogućava izbor onih tehnoloških postupaka i opreme koji će se najbolje prilagođiti postojećoj situaciji i time očuvati tehničko i tehnološko jedinstvo sistema, što je veoma važno sa gledišta zamenljivosti delova, kompatibilno= sti, uštede prilikom održavanja i servisiranja, a time i sa gledišta i racionalnog i efikasnog rada.

U vezi sa tim, poznato Je da se danas i najmodernije tehnologije i znanje mogu uz odgovarajuću cenu naći na tržištu i kupiti, ali da u sredinama u kojima ta tehnologija i znanje ne čine, sa već postojećim, logičan sistem, tj. ako se ne neguje standardizaciona baza koja obezbedjuje taj sistem, dobijeni rezultati nisu zadovoljavajući. Ovim su u praksi naročito pogodjene zemlje u razvoju koje su prinudjene, ili da se u potpunosti oslone na sistem stanđarđizacije neke razvijene zemlje, prilikom čega se tada uspostavlja gOtOvVO polukolonijalni odnos, ili da, kupujući tehnologije iz raznih zemalja, dodju u situaciju da te tehnologije koriste na neefikasan način zbog njihove neuskladjenosti.

I sam odnos izmedju naučnog rađa i standardizacije zavisi od razvijenosti zemlje. Dok u razvijenim zemljama bogate opremljene institucije sa jakim naučnoistraživačkim kadrom, a u nekim i posebno oformljene institucije za ovaj posao, rade na funđamentalnim i primarnim istraživanjima za potrebe stanđardđizacije, to nije slučaj u manje razvijenim zemljama,

u kojima se najčešće i ne oseća potreba za ovakvim radom. Naime, da bi stanđarđi bili pouzdani i kvalitetno rešavali pitanja od značaja za razvoj privređe i društva, mora im prethoditi temeljna priprema odgovara-– Jućih dokumenata zasnovanih na rezultatima prakse i naučno-istraživačkog rađa. U protivnom oni mogu prouzrokovati znatne negativne ekonomske i druge posleđice. S toga je danas u interesu svake zemlje da što aktivnije učestvuje u rađu medjunarodnih organizacija, naročito u rađnim grupama, jer osim mogućnosti da na najpogodniji način štiti svoje interese, postoje izuzetno povoljne mogućnosti da se iskoriste rezultati pomenutog naučnog rađa obavljenog u drugim zemljama.

Učešće stručnjaka i naučno-istraživačkih radnika iz naše zemlje u radu medjunarodnih organizacija za standđardizaciju je još relativno malo u odnosu na stvarne potrebe i u odnosu na razvijene zemlje a u celini gledano, nije dovoljno organizovano. Na domaćem planu učešće je zadovoljavajuće samo u nekim oblastima.

Standardizacija ima veoma važnu ulogu prilikom definisanja praktičnih rešenja koja će se primenjivati u proizvodnji, prometu i eksploataciji, koja predstavljaju optimalan kompromis izmedju što manjih ulaganja, sa jedne strane, i povećanih zahteva u pogledu bezbednosti ljudi i imovine i zaštite životne sredine, sa druge strane. Zahvaljujući činjenici da se u aktivnost standardizacije ravnopravno uključuju predstavnici proizvodjača, čiji je Osnovni interes u obezbedjivanju jeftinije proizvodnje, i predstavnici korisnika proizvoda, kao i predstavnici organa društveno=političkih zajednica, čiji je zadatak da se staraju o definisanju bezbednosti, standardizacija obezbedjuje racionalna rešenja koja pružaju dovoljnu bezbednost i ne iziskuju neopravdano visoke troškove.

Hej:

Standardizacija može efikasno da zašt potrošače u pogledu obezbedjenja Kkvali teta proizvoda i usluga, kao i da zaštiti proizvodjače od nelojalne konkurencije proizvodjača robe lošeg kvaliteta. Savremena standardizacija pruža najpogodnije instrumente za definisanje društveno Opravdanog kvaliteta, tj. kvaliteta koji održava uskladjen interes izmedju proizvodjača i drugih društvenih struktura, njegovu kontrolu, kao i sisteme nadzora

i provere u koje spadaju i sistemi atestiranja. |.

U oblasti razmene dobara medjunarcdna standardizacija se pojavljuje gotovo kao jeđino rešenje za savladjivanje tzv. tehničkih barijera u trgovini medju državama. Ove barijere nastaju zbog neuskladjenosti tehničkih i tehnoloških sistema izmedju pojeđinih zemalja. Prema tome, sve dok postoji razlika u sistemima, postojaće i tehničke prepreke razmeni koje su često i zvanično stvorene kroz mnogoborojne tehničke propise, npr. u razvijenim zemljama koje upravo tako koriste tehničke barijere da bi zaštitile svoju proizvodnju. Zemlje u razvoju, ne samo da ne raspolažu tim mogućnostima zbog svoje nerazvijene regulative i stanđardđizacije, nego trpe i najviše štete od tehničkih barijera razvijenih zemalja, jer nemaJu dovoljno ni sredstava ni iskustava koji bi im omogućili da se lakše prilagode različitim tehničkim zahtevima.

Već je rečeno đa na aktivnost standarđizacije treba gledati i kao na jednu od aktivnosti kojom se neprekidno vrši transfer-