JUS standardizacija

uđela suvih materija, pri datom viskozitetu nanošenja, čime se ostvaruju veće debljine suvog filma premaznog sredstva. Posebno korisni u tom smislu pokazuju se kvarc, barit, dolomit, kalcit, dđiatomejska zemlja, talk i kaolin (2).

2.2 Sniženje cene Do jedinici zapremine

Primenom specifično lakih silikatnih i karbonatnih punila (specifična masa se kreće od 2 do 2,9 g/cm3) može se ostvariti znatno niža cena po jedinici zapremine (litarska cena) premaznoy sredstva u odnosu na punila sa većom specifičnom masom (na primer barit)(3).

2.4 Povećanje spnoc

U odredjenim slučajevima potrebno je da premazno sredstvo ima sasvim odredjenu specifičnu masu. Primenom teških punila, čija je specifična masa veća od 4 g/cm (na primer barit), moguće je povećati specifičnu masu premaznog sredstva (4).

Pod ovim pojmom podrazumeva se povećanje mehaničke čvrstoće i elastičnosti suvog filma premaznog sredstva. Punila koja u odredjenoj meri poseduju gibkost i elastičnost mogu da proizvedu armirajući efekat. Pravo armiranje mogu da ostvare samo punila sa vlaknastm ili lamelarncm (pločastom) strukturom čestica. Najefikasnije armirajuće dejstvo poseduje azbest. Takodje se plastorit i talk odlikuju armirajućim dejstvom (2).

Z.5 Pobol 2 a8am,je adhezije

Primenom odredjenih punila, kao na primer plastorita, mogućno je povećati adheziju osnovno premaznog sredstva za podlogu, kao i adheziju izmedju različitih slojeva suvih filmova premaznog sredstva (4).

2.6 Poveđanje orromosti na abraziju

Otpornost na abraziju suvog filma premazneq sredstva može se povećati primenom pu-– nila otpornih na abraziju. Ovu osobinu imaju punila visoke tvrdoće po Mohs-u, kao Što je na primer kvarc (4).

2.7 Povećonje otpomos*ti na dejstvo atnosfersih ut+eaja, industrijske atmosfere, alkalija 1 kiselina

Pravilnim izborom punila mogućno je znatno povećati navedene otpornosti suvog filma premaznog sredstva. Punila koja mogu povećati pomenute otpornosti su na primer talk, plastorit, barit i mika (2 i 4).

9.8 Sposobnost šlajfoovamja

Na sposobnost šlajfovanja spoljne površine suvog filma premaznog sredstva može se znatno uticati pravilnim izborom punila, sa napomenom da Ovo svojstvo premaznog sredstva u velikoj meri zavisi od tvrdoće i granulmmetrijskog sastava punila. S tim u vezi koriste se punila sa malom tvrdđoćom po Mohs-u (na primer magnezijum silikat i kalcijum karbonat) i niskom apsorpcijom ulja (4).

2.9 Dejstvo ma sjaj premasnog sredstva ı matiranje

Veoma često u premaznom sredstvu panila imaju funkciju sredstava za matiranje. Ovaj efekat matiranja, ostvaren odgovara-– jućim punilocmm, povoljan je, po SVOJOJ prirodi i intenzitetu, uglavnom samo za Osnovna premazna sredstva (4).U pokrivnim premaznim sredstvima uglavnom se koriste za matiranje posebni aditivi koji se, u pravom smislu reči, ne mogu posmatrati kao punila. Najčešće se u osnovnim premaznim sredstvima za matiranje koriste talk, plastorit i diatomejska zemlja (2).U pokrivnim premaznim sredstvima mogućno je odgovarajućim izborom punila povećati efikasnost aditiva za matiranje i to na osnovu ređukcije sjaja, koja je izazvana samim punilom. Sjaj premaznog sredstva je funkcija sledećih parametara:

- zapreminske koncentracije punila u suvom filmi premaznog sredstva (PVK). Sa porastom ove koncentracije opada sjaj,

- specifične površine i apsorpcije ulja punila. Sa porastom ova dva parametra opada sjaj,

- granulometrijske finoće punila. Ovaj zadnji parametar je u tesnoj vezi sa zavisnošću sjaja od teksture spoljne povrŠine suvog filma premaznog sredstva. U slučaju glatkih spoljnih površina, sjaj Je znatno veći u odnosu na optički neravne spoljne ovršine (5). Upravo zbog toga primenom grubih relativno krupnih punila dolazi do znatnog opadanja u sjaju, usled prisustva aglomerata i velikih primarnih čestica punila u površinskom sloju SuVOg filma premaznog sredstva, u odnosu na primenu fino mlevenih punila (6). Medjutim sa druge strane, primenom fino mlevenih punila, usled porasta specifične površine i apsorpcije ulja, dolazi do redukcije u sjaju (6 i 20). Zbog toga je važno, sa stanovišta visine sjaja pokrivnog premaznog sredstva, za svako pmunilo naći optimalan kompromis izmedju njegovog granulometrijskog sastava, specifične površine i apsorpcije ulja (6 i 20).

Optimalan kompromis izmedju ovih parametara važan je posebno sa stanovišta proizvodnje svih punila. Maime, kao što je poznato u toku proizvodnje odredjenog punila skoro uvek se vrši i usitnjavanje drob= ljenjem i mlevenjem, pri čemu je najveća stavka u troškovima energija. Pri tome treba imati u vidu da potrošnja energije, kod smanjenja veličine čestica mlevenjem, raste po eksponencijalnoj funkciji.

121