JUS standardizacija

na medjunarodnom, regionalncm i nacionalnom nivou. Uzimajući u obzir prethodno izneto kao i činjenicu da bi usaglašavanje standarđa i tehničkih propisa bilo usmereno na povećavanje uzajamno pogodnih razmena robe i usluga i zaključivanje aranžmana O atestiranju,unapredjenje industrijske kooperacije, povezivanje i obuhvatanje tehničkih i naučnih problema, inapredjenije i osiguravanje kvaliteta proizvoda, smanjivanje upotrebe materijala i energetskih izvora, unapredjenje zaštite na radu, zdravlja i sigurnosti, imapredjenje zaštite okoline kao i to da se preporuke primenjuju na medjunarodne i regionalne standarđe za odgovarajuće sektore koji su uključeni u listu standardizacije ECE, predlažu se sledeći principi za usaglašavanje standarđa i tehničkih propisa:

1. Rad na usaglašavanju stanđarđa i tehničkih propisa treba što je više moguće da bude povezan sa medjunarodnom saradnjom u oblasti ekonomije, nauke, tehnologije i zaštite čovekove životne i radne sredine;

2. Usaglašavanje standarđa i tehničkih propisa trebalo bi da počne sa pripremanjem liste standarda i tehničkih propisa koji treba da se usaglase, uzimajući u obzir postojeće ili planirane ekonomske, naučne i tehnološke ugovore ili sporazu-– me izmeđju zemalja;

3. Standardi i tehnički propisi koji su odabrani za usaglašavanje treba da:

-– obezbedjuju optimalnu tehničku i ekonomičnu zamenljivost i kompatibilnost proBLZV/OGLaW; - da omogućuju uzajamno razumevanje i uticaj drugih standarda i tehničkih propisa; -– da igraju važnu ulogu u recipročnom priznavanju podataka o ispitivanju i kontroli kvaliteta;

- da utiču na zaštitu zdravlja i okoline, zaštitu od požara i zaštitu na radu;

- da postavljaju zahteve koji se ođnose na zaštitu, pakovanje, transport i uskladištenje robe;

- da utiču na ekonomično korišćenje sirovina i energije;

-– da stvaraju ili mogu da stvaraju tehničke barijere u medjunarodnom prometu; .

4. Kada se đonosi jedan nov medjunarodni standard, postojeći medjunarodni nacionalni i regionalni stanđardi, treba da budu uzeti u ramatranje;

5. Kada se donosi nov nacionalni standard ili tehnički propis gde god je moguće, treba za osnovu uzeti prvenstveno medđdjunarodni standard, a onda regionalni stanđard, imajući u vidu, u granicama mogućnosti, nacionalne standarđe i propise i drugih zemalja; 6. Rok za bilokakvu reviziju regionalnog i nacionalnog standarđa treba, ako je mogu-

TAGS NO UA AAA A O AA A AAA AVA JAA UIIIIIAVAVVAA AAA AI AVIAVAAVAAAVAAGAAAA AAA AAA

će, koordinirati sa revizijom ili dopunom odgovarajućeg medjunarodnog standarda;

7. Kada se pripremaju nacionalni standđardi ili propisi, a postoje odgovarajući medjunarodni standđarđi ili su pred usvaja-– njem, isti treba da Maudu baza za izradu nacionalnih stanđarda i propisa, izuzev kada su takvi medjunarodni standardi ili njihovi delovi neprikladni za odredjenu zemlju iz sleđećih razloga: zahteva nacionalne sigurnosti, zaštite zdđravlja ljudi ili bezbednost, zaštite zdravlja životinja ili biljnog sveta ili okoline, osnovnih klimatskih ili drugih geografskih faktora, osnovnih tehnoloških problema;

8. U odnosu na intenziviranje usaglašavanja standarda i tehničkih propisa, predstavnici ECE će, u granicama svojih mogućnosti, učestvovati u rađu odgovarajućih medjunarodnih organizacija koje su angažovane u pripremanju medjunarodnih standarda koji su povezani sa proizvođima za koje postoje stanđardi i propisi ili se pripremaju na nacionalnom nivou;

9. U tekstu nacionalnog stanđarđa i tehničkog propisa, koji je od interesa za medjunarodni promet i industrijsku kooperaciju, treba da se istakne da li je isti usaglašen sa odgovarajućim medjunarodnim ili regionalnim standardem. Kada postoje razlike, iste treba da se istaknu u tekstu i, ako je moguće, da se naveđu razlozi zbog kojih one postoje. Dalje, razlike treba tako da se opišu i navedu kako bi se omogućilo informisanje i olakšavanje zaključivanja ugovora u odnosu na takve standarde i propise;

10. Kada se donose i usaglašavaju standa»di i tehnički propisi treba da se uzmu u obzir odgovarajući principi Sporazuma o tehničkim barijerama u prometu, koji je usvojio GAT”.

Predstavnik Jugoslavije se složio da se ovakav tekst Preporuka podnese na usvajanje predstavnicima vlada,odgovornih za politiku standardizacije,na VI zaseđanju u maju 1980. godine.

U pogledu atestiranja i akređitovanja laboratorija stanje je sledeće. Na 6. sastanku grupe eksperata u maju 1979. godine nije mogao da bude zauzet stav u odnosu na "Preporuke za stvaranje i unapredjivanje medjunarodnih sporazuma o atestiranju" u odnosu na tačku 1.3 koja se odnosi na otvorenost sporazuma u vezi sa pristupanjem ostalih zemalja (Preporuke su usvojene na V sastanku predstavnika vlada izuzev tačke 1.3 za koju je donesen zaključak da se usaglasi na grupi eksperata i da zaključak sa ove grupe bude konačan).

Zbog nemogućnosti da se ostvari konsensus ova tačka (1.3) nije mogla da se usaglasi i unese u "Preporuke" već je Ostavljeno da se još jednom pokuša dđa se usaglase stavovi do 7. sastanka Grupe eksperata u januaru 1980. godine. Zemlje EEZ su insistirale da se kao aneks "Preporuka" unese stav Saveta EEZ prema kome Zajednica smatra da je prihvatanje treće