JUS standardizacija

ričito ukinut da bi prestao da važi; dovoljno je da bude donesen novi propis, iste ili veće pravne snage (pravilnik, zakon) koji odredjeno pitanje uredjuje na drugi način pa da raniji propis, odnosno njegove odredbe prestanu da važe. To je pravilo kojim pravni poređak obezbedjuje da u njemu ne postoji ništa što je nezakonito! Donošenjem Zakona o stanđarđizaciji, kojim nisu izričito ukinuti tehnički propisi doneseni na osnovu ranijih zakona kojima je bila uredjena ova oblast (Zakon

o jugoslovenskim standardima i normama kvaliteta proizvođa, Zakon o tehničkim normativima) prestali su da važe, shodno navedenom pravilu, sve odredbe tih propisa koje s ovim zakonom nisu u sklađu, a ostale su na snazi one odredbe propisa o jugoslovenskim standardima, tehničkim normativima, odnosno normama kvaliteta koje mu ne protivureče. Pojedine određbe ovih propisa prestale su đa važe na isti način još na osnovu Ustavnog zakona o sprovodjenju Ustavnih amandmana, u kome je odredjeno da u utvrdjenom roku prestaju da važe zakoni kojima se uredjuju pitanja koja su stavljena u nadležnost republika, odnosno autonomnih pokrajina, kao i propisi koji su doneseni na osnovu tih zakona, odnosno odredbe tih propisa kojima se uredđjuju pitanja koja su prešla u nadležnost republika, odnosno autonomnih pokrajina. Po tom Osnovu Su, na primer donošenjem republičkih propisa prestale da važe određbe o zaštiti na rađu koje su bile sadržane u tehničkim propisima ranijeg datuma. Nije bio redak slučaj da su republike i auto=nocmne pokrajine, u cilju da ne dodje do stvaranja pravne praznine, "preuzimale" savezne propise i odredjivale da će se do donošenja republičkih, odnosno pokrajin=skih propisa primenjivati odredjeni proPisi koji su prestali da važe na Osnovu pomenutog Ustavnog zakona, ali su time ovi propisi postali republički, odnosno pokrajinski propisi, a kao propisi feđeracije prestali su da važe.

Usaglašenost temičhkih propisa sa medjunanodnim temičkim propisima + stodardđima

Zakon o stanđardizaciji sadrži odredbu po kojoj propisi o jugoslovenskim stanđardima, tehničkim normativima, odnosno normama kvaliteta treba da budu usaglašeni sa medjunarodnim tehničkim propisima i standardima u pogledu tehničkih i tehnoloških rešenja koja ovi sadrže, a u skladu s interesima i mogućnostima SFRJ. Tu se pre svega postavlja pitanje o kojim je medjunarodnim tehničkim propisima i standardima reč. Dileme nema u pogledu standarda donesenih u okviru medjunarodnih organizacija za standardizaciju kao što su ISO i IEC, kao ni u pogledu medjunarodnih tehničkih propisa đonesenih na osnovu i u Okviru medjunarodnih ugovora koji obavezuju SFRJ, kao što su na primer konvencije o saobraćaju, prevozu opasnih materija i slično. Isto tako nije sporno da pod ovim propisima i standardima treba podrazumeva-– ti i propise i standarde donesene u okvi-~

ru raznih tela OUN, kao što je na primer Evropska ekonomska komisija OUN. Pitanje Je medjutim da li se pod medjunarodnim tehničkim propisima i stanđarđima podrazaumevaju i odgovarajući akti regionalnih zajednica kao što su Evropska ekonomska zajednica ili Savet za uzajamnu ekonomsku pomoć SEV. Regionalna standardizacija je naime motivisana saradnjom grupe zemalja sa odredjenim zajedničkim ciljevima koje, zavisno od tih ciljeva, zajednički rešavaju ekoncmske probleme, a s tim u vezi nužno iznalaze zajednička tehnička rešenja koja utvrdjuju takvim propisima i standardima i koja im omogučavaju saradnju u proizvodnji i prometu. Neuskladjenost regionalnih standarda međjusobno, i sa višim nivoima standardizacije već je dovela do znatnih problema u praksi, pa su upravo zemlje koje pripadaju takvim zajednicama na medjunarodnom nivou povele akciju za usaglašavanje tehničkih propisa i standarda različitih nivoa i istakle hitnost rešavanja nastalih problema. U takvoj situaciji svakako ne bi bilo "u sklađu s interesima i mogućnostima SFRJ" uskladjivanje jugoslovenskih pDro=pisa sa propisima i standardima regionalnih zajednica koji i sami nisu harmonizovani sa višim - opštim medjunarodnim nivom stanđardizacije.

Drugo pitanje koje se postavlja jeste kađa su, u pogledu tehničkih i tehnološžških rešenja koje sadrže , jugoslovenski tehnički propisi uskladjeni sa medđdjunarodnim tehničkim propisima "u skladu s interesima i mogućnostima SFRJ"? OdgOVOr na to pitanje daje zakonska odredba kojom su utvrdjeni zahtevi u poqledđu tih propisa, a prema kojoj oni moraju biti zasnovani na proverenim rezultatima i dostignućima nauke i tehnike, praktičncm iskustvu i predvidjanjima mogućih pozitivnihi negativnih efekata njihovog primenjivanja, kao i da moraju biti u skladu s dostignutim stepenom razvoja, i politikom i ciljevima društvenog plana Jugoslavije. Postavljeni zakonski uslov biće ispunjen ako jugoslovenski tehnički propisi badu uskladjeni sa odgovarajućim medjunarodnim tehničkim propisima i standardima koji su:

1) savremeni;

2) zasnovani na proverenim rezultatima nauke i tehnike, čime se rizici od primene nedovoljno ispitane tehnologije SVOde na najmanju moguću meru i obezbedjuje društveno-odgovorna primena tehnologije; 3) koji sadrže rešenja čija primena u okviru SFRJ ima svoje ekonomsko opravdanje; 4) koji sus obzirom na resurse i opremljenost domaće inđustrije i izvodjačkih organizacija primenjivi u SFRJ, i

5) kojima se uređjuju pitanja koja su od značaja za realizovanje društvenog plana Jugoslavije i koja su u sklađu s njegovim ciljevima.

Potrebno je obratiti pažnju da je zakonodđavac uskladjivanje jugoslovenskih tehničkih propisa sa odgovarajućim medjunarođnim

158