JUS standardizacija
mora se svakodnevno unositi u organizam u
količini:
– deca do 14 dana 7 do 14 mikrograma na kg kelesne mase (težine),
– deca od 5 do 14 gođina 40 mikrograma na kq telesne mase,
– odrasli 30 mikrograma na kg telesne ma-
dr e
astav mnogih fermenata i igra važu ugradjivanju gvoždja u hemogloate su anemije, koje ne reaguju iju sa gvoždjem.
u zn O ž
Ranije su bila česta trovanja bakrom zbog upotrebe nekalaisanih sudova, naročito u KOTr ktu sa sirćetnom kiselinom, pošto se stvarao rastvorljivi bakar acetat. Toksičan je i bakar sulfat. Danas su trovanja bakrom u svakodnevnom životu veoma retka, pa se može reći da su poznate pre posledice nedostatka bakra nego njegovog suvišnog unošenja.
Akutno trovanje nastaje unošenjem velikih količina bakarne prašine ili bakarnih soli kroz usta.
Hronična trovanja su diskutabilna zbog toga Što ne postoji akumulacija bakra u organizmu.
Bakarne cevi se mogu upotrebljavati ukoliko se reše tehnološka pitanja korodivnosti bakra koja nastaje u prisustvu kiseonika i ugljendioksida. Ukoliko je metal čistiji korodivnost je manja. (više o bakru vidi časopis.Voda i sanitarna tehnika 1978 br. 6).
Rizik nila
rilikom upotrebe cevi od
olivi-
Polivinilske cevi se već petnaest godina upotrebljavaju naročito za seoske i manje vodđovođe. U eri sve većeg intereso-
vanja za kancerogeno delovanje materijala
došlo se do saznanja da Je polivinilhlorid kancerogen. Isto tako mogući uticaji polivinilskih cevi na kvalitet vode pobudjuje
interes.
Mogućnost odgovora se može bliže sagledati korišćenjem sve preciznijih metođa hemij-
skih analiza putem kojih smo u mogućnosti
đa utvrdimo sasvim male koncentracije različitog hemijskog sastava.
Poznato je da se za omekšavanje polivinila koristi olovo,u nekim slučajevima i kadmijum. Utvrdjeno je da se iz polivinilskih cevi može posle dužeg stajanja izlučiti u vodu olovo koje je na granici dozvoljenih stanđardđa. Očevidno je da se savremeni ČčČOvek sve više susreće sa olovom i stoga je potrebno preduzeti mere za totalnu redukciju ovog poznatog toksičnog metala. Medjutim, mnogo je značajnije prisustvo polivinilhlorida u vođi. Ispitivanjima R. Dressman-a i E. McFarena u organizaciji Američke agencije za zaštitu sredine konstatuje se prisustvo polivinilhlorida u količini od 0,03 do 1,4 mikrograma na litar. Najmanja količina polivinila nadjena je u
starim cevima, a najviša u najnovijim. Za ovu koncentraciju se smatra da je ispod one sa kancerogenim efektom. Temperatura vode nije imala uticaja na sadržaj PVC materijala. Najprecizniji rezultati dobijaju se primenom masove spektrometrije. U nedostatku metode izbora moguće je korišćenje raspoložive gashromatografske metode specijalno pođešene primenom stuba cijanhlorida.
Za sađa na osnovu raspoloživog rezultata može se korišćenje polivinilskih cevi Ostvarivati bez rizika po zdravlje.
Naveđeni zaključak je proistekao na Osnovu dosadašnjih saznanja o štetnom delovanju polivinilhlorida. Potrebna su veća naučna iskustva za kategorični stav. OVO se vidi iz podataka o tome đa se kod radnika na radu u proizvodnji polivinila češće susreću angiosarkomi jetre, koji su objavljeni tek 1974. gođine; razumljivo je i shvatljivo da se nalazimo u periodu, kad se prikupljaju pođaci laboratorija, klinička zapažanja, epidemiološka i druga istraživanja kako bi se stvorile objektivne Osnove za neOgraničenu primenu PVC materijala ili donele mere koje će uticati na smanjenje štetnog efekta. Danas se sve više misli da se kancerocgeni efekt ostvaruje tek u organi zmu pod uticajem encima i bakterija. Postoji verovatnoća da se u organizmu metabolički polivinil transformiše u vinilhlorid epoksi jedinjenja, koja imaju kancerogeno Si mutageno delovanje. Prelaz polivinila u epoksi jedinjenja zavisi od početne doze.
Izvesni autori misle da je hloretilen oksid vinilhlorid glavni krivac za strah od mogućeg štetnog delovanja polivinil materijala. Iz iznetog se vidi da postoji kolebljiv stav o efektu polivinilhlorida pogotovu kad značajne epidemiološke studije ne daju dovoljno podataka za formiranje jednodušnog mišljenja. U svakom slučaju potrebno je Ostvariti interdisciplinarnu saradnju i medjusobnu informisanost o istraživanjima koje je potrebno dalje sprovesti i o prikupljanju meriotornih mišljenja. Potrebno je još jednom navesti da je moguća primena polivinila ne samo za vodovodne cevi, već i za druge svrhe dok se ne sakupe takve informacije koje će predložiti druga rešenja, a u vezi sa dđokazanim rizikom od obima zagadjenja polivinilom u opštoj upotrebi.
Primena poniklovanih cevi
Nikal je srebrnasto sjajan metal, atomske
težine 58,69, specifične mase 8,89; topi se na 1455 C, a ključa na 2900 C. U zemljinoj kori zauzima 0,016%. Nalazi se u halkopiritu i u drugim mineralima zajedno sa bakrom i arsenom.
Upotrebljava se za stvaranje glatkih protiv_korozivnih površina gvoždja i čelika i u obliku legura sa gvoždjem, bakrom, aluminijumom i za pravljenje nikl-kadmijumskih baterija u elektroindustriji.
lima au ar a nu ea aa ei lu u ma ume num a a m === 31