JUS standardizacija

6. – za probleme aerozagadjenja od motornih vozila

7. — za opštu bezbednost drumskih vozila. Prema odredbama Sporazuma O moOtohomologaciji svaka zemlja potpisnica Sporazuma ili zemlja koja mu je pristupila, dužna Je da ovlasti administrativni organ za primenu Sporazuma i izdavanje uverenja o homologaciji. U SFRJ to ovlašćenje je dobio Savezni zavod za stanđardđizaciju Zakonom o standarđizaciji koji je stupio na snagu 29. avgusta 1977. gođine ("Službeni list SFRJ", br. 38 od 29. jula 1977. godine i br. 11/80 od 29.02.1980). Isto tako svaka zemlja potpisnica Sporazuma ili zemlja koja mu je pristupila, dužna je da u svom području ovlasti tehničke servise za homologaciona ispitivanja za svaki ratifikovani pravilnik. Svaka zemlja koja primenjuje Sporazum obavestiće generalnog sekretara OUN o ovim ovlašćenjima.

Homologacija je postala ne samo formalna obaveza koja proističe iz primene Sporazuma, već i značajan faktor koji utiče na razvoj savremenih motornih vozila u pogledu njihovog kvaliteta, opšte bezbednosti u saobraćaju i zaštite životne sredine. S druge strane, homologacija se danas u mnogim zemljama zapadne i istočne Evrope koristi kao pouzdano sredstvo za zaštitu automobilske industrije i regulisanje uvoza motor nih vozila. Velike industrijske korporacije iz vanevropskih zemalja, koje nisu pristupile Sporazumu (na primer, Japanai Aus-

tralije), da bi obezbedile konkurentnost svojih proizvoda na evropskom tržištu, svakodnevno vrše homologaciju svojih proizvoda u zemljama zapadne Evrope radi pribavljanja uverenja o homologaciji.

U izradi ECE pravilnika o homologaciji učestvuju i zemlje pripadnice regionalnih grupacija kao EEZ i SEV, čak i onda kada su nacionalni propisi tih zemalja strožiji od propisa ECE. Razlog za ovo je karakter recipročnog priznavanja homologacije

i kroz to mogućnost plasmana proizvoda tih zemalja na evropskom tržištu.

Osim ovoga, homologacija u mnogim zemljama služi veoma korisno kao vancarinska zaštita. Izvesne zemlje nisu prihvatile i ratifikovale ni jeđan ECE pravilnik, ali su uslovile uvoz motornih vozila homologovanjem po svim važećim pravilnicima.

Nažalost, naša zemlja je jedna ođ retkih u kojima se ovo ne koristi u dovoljnoj meri. U nas se čak đogadja i to da se na tržištu nadju proizvodi čija je prodaja zabranjena u zemljama u kojima su proizvedeni. To je neđavno bio slučaj sa sigurnosnim pojasevima. Vrlo je čest slučaj da se takvi proizvođi nadju naročito u prometu rezervnih delova za motorna vozila.

Kvalitet domaćih proizvođa zavisi u velikoj meri od toga kako se sprovodi proces homologacije. U velikoj meri on utiče i na zaštitu od uvoza nekvalitetnih proizvoda. Još uvek stoji kao nerešeno pitanje: obaveznost primene ECE pravilnika rati-

fikovanih u SFRJ i to kako na proizvode domaće industrije tako i na uvezene.

Istina je, tamo gde naša industrija izvozi svoje proizvode homologacija ide i van okvira onoga što je u nas ratifikovano. Zadovoljavaju se zahtevi ınostranog kupca i vrše homologovanja F- svim ECE pravilnicima po kojima to kupac traži. Ovo je naravno slučaj sa proizvođima Zavođa "Crvena Zastava".

Medjutim, stoji kao nerešen problem kontrola usaglašenosti serijskih proizvoda sa homologovanim tipom tamo gde su već izdata uverenja o homologaciji. Prema članu 2. Sporazuma ova kontrola kvaliteta je obavezna, a vrši se po metođama koje su gotovo u svakom ECE pravilniku propisane.

Medju ostalim nerešenim pitanjima na planu homologacije i kvaliteta proizvoda automobilske industrije je i neažurnost objavljivanja izmena i dopuna ECE pravilnika ratifikovanih u SFRJ, medju njima su pravilnici broj 4, 8, 9, 15, 16, 17, 19 i 20. Isto tako u našoj zemlji nije objavljena ni dopuna člana 1. Sporazuma.

Prea Zavodom za standardizaciju, institucijom zakonom ovlašćenom za sprovodjenje homologacije u SFRJ, stoji niz nerešenih problema i kratak vremenski rok da ih reši. Rešenjem ovih problema rešiće se, nadamo se, ,u znatnoj meri i problem zaštite domaćeg tržišta od uvoza inostranih pro-

izvoda sa kojima ne zna šta bi industrija u kojoj su proizvedeni, kao i problem zaštite potrošača u našoj zemlji odđ loših proizvoda domaće industrije. Zbog toga pređstoji izrada niza propisa u okviru Saveznog zavoda za standardizaciju. Izmedju Ostalih ovaj Zavod će izrađiti i objaviti Pravilnik o atestiranju serijski ili pojedinačno proizvedenih, prepravljanih i uvezenih vozila. Ovaj Pravilnik će se dopunjavati sa pravilnicima ECE. Pravilnikom

o atestiranju biće predvidjeno da se prilikom podnošenja zahteva za atestiranje, poređ drugih dokumenata moraju prezentirati i uverenja o homologaciji po svim pravilnicima ECE ratifikovanim u Jugoslaviji, u protivnom zahtev neće biti prihvaćen. Nađamo se da će, poređ ostalog i na ovaj način biti obezbedjena obavezna primena homologacije u našoj zemlji.

2. Problemi automobilske industrije i sprovodjenje Sporazuma o homologaciji

Na nizu stručnih savetovanja održanih u našoj zemlji, pored ostalog, zaključeno

je da naša zemlja dosta kasni u prihvata-_ nju ECE pravilnika. Razlozi za OVO su različiti. Nesumnjivo da je jedan ođ Oosnovnih razloga administrativno-formalne prirode. Način na koji su prihvaćeni ECE pravilnici, koji su danas na snazi u SFRJ, ometao je prihvatanje tih pravilnika i onda kad je industriji bilo stalo do toga đa primena pojeđinih pravilnika počne što je moguće pre. Prosek vremenskog trajanja prihvatanja ECE pravilnika je veći od 2,5 godine. Na primer, Pravilnik br. 30, koji se odnosi na pneumatike, đat je na ratifi-

d22a = e ee te re O "ri O re Say ANALI U