JUS standardizacija

la da brane, opravđaju ili da zanemaruju slabosti u ovim stanđarđima, a ne da na objektivan način analiziraju njihove dobre i

loše strane. OVO pokazuje da su govoreći u.

načelu, ISO i IEC stanđarđi postali značajni za mnoga preduzeća, ali to otežava ispitivanje njihove stvarne uloge. Valjane informacije su se mogle đobiti samo postavljanjem dopunskih pitanja u razgovoru.

Pre razgovora svakom preduzeću je bio poslat upitnik koji je tražio sleđeće informacije: ime, adresu, glavne proizvođe preduzeća, pregled (ili samo ukupan broj) ISO i IEC stanđarda koji se koriste u preduzeću, koristi koje proizilaze iz korišćenja ISO i IEC standarda u odnosu na nacionalne standarde prilikom izvoza, Odnosno uvoza, kritičko razmatranje ISO i IEC standarda (to jest đa li ih ima dovoljno, da li su potpuni, đa li rešanja u njima odgovaraju potrebama preduzeća itd.), ostali važni podaci koji se ođnose na primenu ISO i IEC stanđarđa i predlozi za poboljšavanje situacije. U upitniku je takodje rečeno da je glavni cilj razgovora da se dodje do kritičke, ali objektivne analize uloge ISO i IEC standarđa u preduzeću i koristi koje iz toga proizilaze, kao i da se dobiju predlozi o tome kako ove standarde treba menjati da bi bili korisniji i primenljiviji. Upitnik je prvenstveno služio za to da upozna preduzeća sa predmetom i ciljevima razgovora, tako da bi se mogli odabrati stručnjaci koji će učestvovati u raZgOVOrima i da bi se mogli pripremiti odgovara jući podaci.

Kao što je bio slučaj sa preduzećima A, B i C, sastav grupe koja je učestvovala u razgovoru bio je različit od preduzeća do preduzeća, ali su obično bili prisutni rukovodioci odeljenja standardizacije i razvoja.

c) ISO i IEC standardi obuhvaćeni razgovorima Bilo je prepušteno preduzećima da sama procene koji su ISO i IEC standardi za njih od interesa i da navedu koje od ovih standarda koriste. Zbog toga oni standarđi sa kojima preduzeća nisu bila upoznata, ili koJe nisu smatrali da su od važnosti za njihovu aktivnost, nisu bili obuhvaćeni raz= gOVOTOm.

Da bi se dobila potpunija i tačnija slika situacije koja se odnosi na primenu ISO i IEC standarda, bilo bi potrebno đa stručnjaci za standardizaciju sastave listu svih onih standarda koje bi preduzeće moglo da koristi (to jest onih standarda koJi se direktno odnose na aktivnosti preduzeća i onih koji samo posredno imaju značaja za tu aktivnost), a zatim kroz diskusiju ustanoviti koje od njih preduzeće primenjuje i šta misli o njima. Ovakav pristup bi, medjutim, zahtevao više vremena nego Što se moglo odvojiti.

Završavajući prikaz metođologije, treba napomenuti da rezultatima razgovora ne treba,

prema tome, priđavati statističko značenje. Međjutim, polazi se od toga da je vrlo važno i korisno utvrđiti mišljenje odgovarajućih pređuzeća o standarđima ISO i IEC i to onih koja su vođeća po poslovanju, koja učestvuju u medjunarodnoj trgovini i koja se nalaze na čelu liste jugoslovenskih preduzeća zainteresovanih za medjunarodnu standarđizaciju. Zajedno sa ona tri preduzeća u preliminarnim razgovorima, ukupno je razgovarano sa 13 preduzeća. U dva od njih, u razgovorima su učestvovale po dve nezavisne grupe stručnjaka, predstavljajući različite delove preduzeća, pa se može smatrati da je obavljeno ukupno 15 razgovora.

Da bi prikaz rezultata razgovora bio pregledan i da bi pođaci bili uporedivi, u tabeli u prilogu dat je rezime najvašnijih odgovora.

3. Analiza odgovora i predloga; razlozi za korišćenje, odnosno ne korišćenje ISO i TEC standarda

Iz predloga odgovora proizilazi osnovni zaključak: ISO i IEC standardi se uglavnom koriste za dobijanje opšteg uvida u stanje standarđizacije i kao osnova za izrađu ju- goslovenskih i internih standarda.

Odgovori koji su ukazivali da se ISO i IEC standđarđi koriste kao sredstva za sticanje novog znanja i kao izvor praktičnog znanja, takodje su u skladu sa pomenutim osnovnim zaključkom.

Interesantno je, medjutim, napomenuti da osim rasprostranjene upotrebe ISO i IEC standđarđa u cilju olakšavanja medjunarodne trgovine, oni su takodje korisni, kako ističe preduzeće M, za bolje razumevanje nacionalnih standarđa drugih zemalja.

Mađa se potvrdjuje da su ISO i IEC standar= đi korisni za medjunarodnu trgovinu, nijedno preduzeće ne navodi da se ovi standardi direktno navode u trgovinskim ugovorima. Možda je izuzetak odgovor dat od strane preduzeća E koje kaže da prvenstveno koristi IEC standarde kada nastupa kao konsultativna organizacija koja vrši ispitivanja prilikom uvoza. Većina pređuzeća, medjutim, ističu da su nacionalni standardi razvijenih zemalja veoma prisutni u medjunarodnoj trgovini, što takodje potvrdjuje da se ISO i IEC stanđarđi vrlo retko direktno koriste. Preduzeće M čak i eksplicitno kaže da ISO i IEC standarđi nisu pogodni za navoOdjenje u trgovinskim ugovorima. Očigledno je da standardi sa trađicijom (DIN, BS, NE i ASTM) i stanđardi drugih razvijenih zemalja igraju važnu ulogu i ponekad potiskuju ISO i IEC stanđarđe. Uočljivo je, medjutim, da ima slučajeva kada se ISO i IEC standđarđi ne prihvataju zato što nisu pogodni, ili zato što ne sadrže odgovarajuće elemente. Treba napomenuti đa je manje primedbi na IEC standarđe, a više pohvala o njima.