JUS standardizacija

značaja za njenc poslovanje, sa ciljem da se to poslovanje unapredi i ne ulazeći u detaljnu analizu zakonskih odredbi o predmetu internih standarda odnosno o nadležnostima organizacije udruženog rada da donese interne standarde, samo po sebi je jasno da ne može biti nikakvih ograničenja u tome da svaka organizacija udruženog rada može internim standđardom da definiše i reguliše sve one elemente koji su važni za unapredjenje tog poslovanja ako se tim regulisanjem ne krše: Ustav, zakoni, jugoslovenski i granski standardi koje je organizacija prihvatila i drugi propisi kojih je organizacija dužna da se pridržava. Drugim rečima, organizacija udruženog rađa je nadležna da svojim internim standardom reguliše sve ono što oceni da je za nju celishodno ako pri tom ne krši zakonske propise; protivustavno bi bilo osporiti joj takvo pravo.

Prema Zakonu o standarđizaciji, interni standardi se donose:

- za proizvode i radove za koje nije donesen jugoslovenski standard sa obaveznom primenom;

-– za elemente koji nisu utvrdjeni jugoslovenskim standardom sa obaveznom primenom; - za strože zahteve u pogledu proizvodnje proizvođa u odnosu na zahteve utvrdjene propisima o jugoslovenskim standardima; - za uži izbor delova i sklopova proizvo-

da u odnosu na propise o jugoslovenskim standardima, rađi tipizacije.

Ovi kriterijumi se mogu shodno primeniti i u odnosu na granske standarde za koje se organizacija obavezala da će ih primenjivati. i Povezanost predmeta standavdizaoelje kao posledica povezanosti inMtenesa

Povezanost predmeta standardizacije po aivoima proizilazi iz povezanosti intesesa koji su prisutni u pređmetu standardizacije. Pod interesom se, u ovom smislu, podrazumevaju korist ili šteta, koji mogu nastupiti posle obavljene standardizacije za pojedine organizacije, zaJjednice organizacija uđruženog rada ili celu jugoslovensku zajednicu. Malo je predmeta standardizacije za koje se može reći da su od isključivog interesa samo za jednu organizaciju, tj., da nisu od interesa ni za jednu drugu organizaciju. Takodje je malo predmeta standardizacije koji su od interesa sam5 za jednu zajednicu udruženog rađa, a nisu ođ interesa za cCrcanizacije izvan te rajeGnice. Isto tako, nije veliki broj pradzneta

standardizacije u kojima je prisutan interes samo jugoslovenske zajeđnice kao celine, a nije uočljiv interes pojedinih organizacija ili zajednica. Za najveći broj predmeta standardizacije prisutni su, u manjoj ili većoj meri, interesi

sa svih nivoa, kao što je to prikazano na sledećem dijagramu.

2. JUS + GS + INTERNI

4. INTERNI

395