JUS standardizacija

i njihovo rešavanje, o terminima odr-

žavanja sastanaka, o rezultatima glasanja kao i omogućavanje da isti budu lako dotupni svim zainteresovanim subjektima na vreme i na odgovarajući način;

– Objavljivanje u časopisima za neobavezne standarde da se rad predstavnika Savezne agencije u telu za neobavezne standarde ne bazira na odobrenju vlađe, nego je njegov sastav uslovljen obimom poslova na standardima; .

- Objavljivanje službenih postupaka koje treba učiniti pristupačnim svim zainteresovanim na odgovarajući način;

- Periodične recenzije i revizije standarda, ako je potrebno i ođobravanje svim zainteresovanim da učestvuju u postupku recenzije;

- Davanja prednosti primeni merila koja obezbedjuju unapredjenje standarda.

Pojeđine organizacije se mogu brisati

sa liste donosilaca standarđa samo na njihov izričit zahtev ili zbog dokazanih tvrdnji da se one više ne pridržavaju ranije navedenih kriterijuma. Ako je Žalba na bilo koju organizaciju sa spiska podneta u saglasnosti sa Ministarstvom za trgovinu, predmet će biti rešen postupkom za vodjenje sporova u kojem će Ministarstvo koristiti pomoć Savezne službe za posredovanje i poravnjanje. Ovaj postupak može biti pokrenut tužbom u kojoj

G4G O U LI : – - —1+#+1==–—–”>– ==<=====i

se navodi da donosioci standarđa ne postupaju po propisanom postupku, pošto tužilaštvo iscrpi sve moguće pođatke dđobijene od tela za neobavezne standarde.

od Ministarstva za trgovinu se takodje zahtevalo da obezbedi službu informisanja,specijalni centralni registar svih aktivnosti u vezi sa neobaveznim standardima u kojima suđeluju Savezne agen= cije i da tela za neobavezne standarde

i Savezne agencije ustanove spiskove važećih neobaveznih standarda.

Šefovi ostalih ministarstava i agencija koje se bave standardima i aktivnostima u vezi sa stanđardizacijom imaju specifične obaveze koje.su naveđene u Cirkularu. Primeri uključuju: utvrdjivanje postupaka u cilju obezbedjenja da vladini predstavnici imaju jasnu predstavu o položaju agencije kađa su u pitanju predmeti od velike važnosti, da ne iz=nose stavove koji su u koliziji sa dru= gima i da stavovi izmedju agencija kada dve ili više učestvuju u đatoj ak= tivnosti na neobaveznim standarđima, budu koordinirani.

Očigledno je na osnovu ove informacije, đa i razvijene zemlje Zapađa imaju probleme u vezi sa objektivnošću prilikom donošenja stanđarđa i sa njihovom primenom. Mađa i u ovako blagoj formi uticaj države na donošenje i primenu standarda nije beznačajan. Dalji razvoj dogadjaja na ovom planu je svakako interesantan i za našu zemlju.