JUS standardizacija

-– zaštita od električne struje i posledica koje može da izazove električna struja;

– mere zaštite od štetnih zračenja;

- mere zaštite od opasnih i štetnih materija; -– mere u vezi s uslovima rađa, pružanja prve pomoći kao i spasavanja radnika u slučaju nesreće na radu;

- posebne mere zaštite prilikom podzemnih i podvodnih radova, radova na otvorenom prostoru, na pokretnim objektima, i pri hemijsko-tehnološkim procesima u radnim prostorijama;

- uslovi i postupak utvrdjivanja poslo= va i zađataka na kojima se skraćuje radno vreme zbog posebnih uslova rada;

— vodjenje evidencija u vezi sa zaštitom na radu, čuvanje isprava i sadržaj godišnjeg izveštaja o povredama i nesrećama na rađu;

-– postupak prethodnih i periođičnih lekarskih pregleda radnika;

-– izdavanje isprava;

- način, postupak i rokovi periodičnih pregleđa i ispitivanja odredjenih radnih prostorija i prostora, uredjaja i opreme, orudja za rad i ličnih zaštitnih sredstava;

–- uslovi za projektovanje, konstruisanje i proizvodnju ličnih zaštitnih sredstava zaštite na radu u pogleđu njihove namene i kvaliteta, ako za pojedina lična zaštitna sredstva nije donesen jugoslovenski stanđard i

–- mere u vezi s posebnom zaštitom odredjenih kategorija radnika (žene, omladina, invalidi).

Do sada su, uglavnom, doneseni propisi

o vodjenju evidencije u oblasti zaštite na radu, o postupku i rokovima periodičnih ispitivanja i pregleđa orudja za rad, ličnih zaštitnih sredstava i radnih prostorija i prostora, dok se u pogleđu mera kojima se obezbedjuje opšta sigurnost na rađu primenjuju, kao što

je napred rečeno, raniji savezni propisi o zaštiti na rađu.

Saveznih propisa o zaštiti na rađu nema, niti se oni mogu donositi na nivou federacije s obzirom na napred izložene ustavne principe i ođredbe, s izuzetkom zaključenih i ratifikovanih medjunarodnih ugovora koji se odnose na zaštitu na radu i koje sudovi neposredno primenjuju. SLON organi ovlašćeni su, u pojedinim oblastima u kojima feđeracija uredjuje osnove bezbednosti-kao Što su saobraćaj, zaštita ođ jonizujućih zrače-

nja od interesa za celu zemlju i dr. -–

da donose propise na osnovu odgovarajućih saveznih zakona kojima se uredjuju

i, pojedina pitanja odđ interesa i za zaštitu na radu, iako su ta pitanja uredjena mnogo šire i odnose se ne samo na

zaštitu radnika, već i na zaštitu gradjana, na njihovu bezbednost u odredjenim situacijama, na zaštitu čovekove prirodne sredine i dr.. Medju takve propise treba svrstati i propise o jugoslovenskim standardima, normama kvaliteta, tehničkim normativima i druge propise iz oblasti stanđardizacije. I Ovi DOSslednji nisu propisi o zaštiti na radu, a s obzirom na granice zakonodavne funkcije feđeracije, oni to i ne mogu biti;

reč je o propisima kojima se - rađi obezbedjenja i zaštite interesa naveđenih u članu 1. Zakona o stanđarđizaciji - uredjuju namena, svojstva i karakteristike proizvoda (shvatajući proizvod u smislu člana 7. Zakona o standardđizaciji, tj. kao: sirovine, poluproizvode, đelcve, sklopove, gotove proizvode, gradjevinske i druge objekte, postrojenja, uredjaje, opremu, poljoprivredne i prehrambene proizvode, seme i sadni materijal poljoprivrednog i šumskog bilja), uslovi i zahtevi koji moraju biti ispunjeni prilikom izvodjenja radova, podđrazumevajući pod radovima Pripreme, tekuće i završne radove na izgradnji, montaži, opremanju, uređjenju i zaštiti gradjevinskih i drugih objekata, postrojenja, uredjaja i opreme, i kvalitet usluga. Jeđan od mnogih interesa koji se ovim propisima obezbedjuju i zaštićuju je i bezbednost korisnika prilikom upotrebe proizvoda, kao i zaštita života i zdravlja ljudi.

To u isto vreme znači i zaštitu radnika na radu, odnosno - to znači da u ove propise mora da bude ugradjen i aspekt zaštite na rađu. Primenjivanjem propisa o jugoslovenskim standardima, tehničkim normativima i normama kvaliteta proizvo= da, radova i usluga posredno se ostvaruje i zaštita na radu, jer se njima konstrukcione karakteristike i druge karakteristike proizvođa propisuju - izmeđju ostalog -– i u skladu sa zahtevima bezbednosti na radu. Čak i prilikom propisivanja jugoslovenskih standarda o ličnim zaštitnim sredstvima, koji su najbliži po svojoj sadržini propisima o zaštiti na radu, ta sredstva se posmatraju prvenstveno kao proizvod odredjene namene, pa se shodno tome odredjuju i njegove karakteristike i svojstva; na ove propise nadđovezuju se propisi o zaštiti na radu, a to su propisi o upotrebi ličnih sredstava zaštite. Isti je slučaj i sa propisima o tehničkim normativima i normama kvaliteta proizvoda, kojima se mogu propisivati i takvi tehnički normativi, ođnosno norme kvaliteta koje su od uticaja na zaštitu života i zdravlja rađnika na radu. Ovo propisivanje može biti takvo, da propisani normativi neposredno utiču na zaštitu života i zdravlja radnika na radu, i u tom slučaju ovi se propisi donose u saglasnosti sa predsednikom Saveznog komiteta za rad, zdravlje i socijalnu zaštitu. U mnogim slučajevima, medjutim, iako je aspekt zaštite na radu u njima sadržan, oni se pretežno odnose na obezbedjenje

i zaštitu drugih zajedničkih interesa, kao što je narodna odbrana, državna bezbednost, ekonomičnost proizvodnje, zaštita potrošača i dr., i tada se donose

u saglasnosti sa drugim nadležnim orga-

450 E A A DURING GO RAJA AA AVAX A AA GA O A AG OAK