JUS standardizacija

v

red standarda kojima se reguliše kvalitet, ista organizacija donosi i standardne metode kojima se proverava propisani kvaliCe iC.e

Pored ove medjunarodne organizacije koja kako smo rekli obuhvata, kroz brojne komitete, celokupnu prehrambenu industriju, postoji još izvestan broj medjunarodnih organizacija koje se bave standardizacijom u užim oblastima, Od ovih treba pomenuti IDE medjunarodnu mlekarsku federaciju, koja je od svog osnivanja radila na pitanjima regulisanja kvaliteta i metoda za odredjivanje tou kvaliteta za mleko i proizvode od mleka. 'reba reći da i Codex alimentarius ima komitet za mleko i proizvode od mleka.

Sleđeća organizacija koja zaslužuje pažnju đa se na ovom mestu pomene jeste Evropska ekonomska komisija UN (ECE), koja pored ostalog u svom programu ima i rad na stanđardizaciji lako kvarljivih proizvođa. Posebnu pažnju posvećuje voću i povrću. Ovi stanđardđi obuhvataju vrlo dobre opise pojedinih karakteristika kvaliteta ovih proizvoda kao, i sve Ono što se smatra manom tog proizvoda. Tačno se izdvaja dobro od lošeg pa se insistira

na propisivanju više kategorija kvaliteta. Od vladinih organizacija zaslužuje pažnju i "OECD Medjunarodna organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj". Iz sklopa po= ljoprivrednih proizvoda OECD razmatra i sprovođi režim za primenu medjunarodnih standarda u oblasti lako kvarljivih proizvoda. Polazeći od specifičnosti voća i povrća, proizvođa koji spadaju u grupu lako kvarljivih kao i od činjenice da je provera kvaliteia kod ovih proizvoda vizuelna a da bi što više smanjila subjektivnost OECD s» truđi da sve Što bude doneto od strane ECE ili neke druge medjunarodne organizacije bolje pripremi a to znači da onaj tekstualni deo oživi. U tu svrhu OECD je za veći deo donetih standarda iz oblasti voća i povrća uradio slikovite preglede. Taj pregled obuhvata sve Ono Što je opisano u standardu kao prosečan kvalitet recimo krompira gde se na slici u boji jasno viđi kakav krompir mora da bude da bi se mogao staviti u promet. Dalje dolazi slika sa nekim nedostacima i objašnjenjem koliko može biti oštećenje izraženo u cmŽ. Pored ovoga slika druga pokazuje kako izgleda krompir sa većim brojem spoljnih ozleda, krastavost, ispucalost kore, naprslina krompira, unutrašnja mana. Sve slike

su u boji i vrlo jasno pokazuju kvalitet

a samim tim vidi se i kako je došlo do odredjenih oštećenja koja se u daljem radu moraju izbegavati. Na isti način je slikovito prikazan kvalitet poJedinih vrsta VOća. Ovde takodje treba reći da je rad na donošenju ovakvih standarda u toku i da još uvek nisu obuhvaćene sve vrste voća i po-

vrća, što mora da udje u plan budućeg rada. U oblasti poljoprivrede i prehrambene in-

dustrije od nevladinih medjunarodnih Organizacija treba istaći ISO Medjunarodnu organizaciju za standardizaciju. U okviru ove organizacije rađi komitet za poljoprivredu TC 34 sa svojih 16 do 18 potkomiteta. Ova medjunarodna organizacija je nas-

tala od Medjunarodne federacije za stanaardizaciju koja je 1942. godine, zbocu rata, prekinula svoj rad, da bi krajem rata odnosno 1944. godine radila nešto malo u tim uslovima a tek na osnovu zahteva 25 zemalja 1946. godine se formira Medjunarodna organizacija ISO koja je svoj rad OtpoOčela 1947. godine. Interesantno je da ISO/ /TC 34 ulaže oko 75% svojih kapaciteta urad na standardnim metodama za ispitivanje kvaliteta poljoprivrednih odnosno prehrambenih proizvoda. Sve ove poslove u okviru svoje delatnosti obavlja preko radnih gru pa formiranih od stručnjaka iz raznih zemalja a nosioci i organizatori su sekretarijati pojedinih potkomiteta, koji su i{Ormirani. Činjenica da u oblasti poljoprivrede odnosno prehrambene industrije radi više medjunarodnih organizacija bila je poznata već od samog početka osnivanja svetskoj medjunarodnoj organizaciji. Medjutim, ovo nije smetalo s obzirom na obim poslova i potreba koje su iziskivale postojanje većeg broja takvih organizacija. Ali došlo je vremoenom i do dupliranja poslova. To je imalo uticaja na podelu poslova ili tačnije na bolju saradnju medju tim medjunarodnim OTrganizacijama,. Još uvek se iznalaze mOogućnosti da se ta saradnja unapredi a može se reći da su dosadašnja iskustava već dovoljna da se sagleda više vidova te saradnje. Prvi i najjednostavniji vid je da se razmenjuju planovi rada a zatim da se pozivaju predstavnici drugih medJunarodnih organizacija na zaseđanja što još više doprinosi rešenju odredjenih zajedničkih problema. Najbolji vid saradnje je formiranje združenih radnih grupa stručnjaka u koje

bi ulazili predstavnici više medjunarodnih organizacija. Mada ovo malo produžava rad, čini se da je najbolje jer se ne može desiti da dodje do rasipanja snage po nekad čak i istih ljudi u radu komiteta ili tela medjunarodnih organizacija.

Ma. it SO a a alı

Istakli smo razloge koji su doprineli bržem razvoju medjunarodne standardizacije

u odnosu na nacionalnu standardizaciju, ali je veoma važno istaći da bez dobro razvijene nacionalne standardizacije, medjunarodna ne može da ima onaj pravi uticaj na kvalitet proizvoda. U tom cilju treba reći dđa u našoj zemlji pitanje kvaliteta proizvođa predstavlja glavno sredstvo unapredjenja nacionalne privrede i daljeg razVoJa samoupravnih društvenih odnosa. Ovakav stav je poznat a kao rezultat toga je OSsnivanje Savezne komisije za standardizaciju, već u godinama neposredno posle rata odnosno 1946. godine, organizacije koja je trebalo da radi isključivo na standardizaciji proizvoda u Jugoslaviji. Medjutim to nije bio jeđini zahvat koji su učinili naši najviši društveni organi. Pitanje

O U O O O ________________ ı ·___ -|b