JUS standardizacija
da. To će predstavljati garanciju za postizanje značajnijih uspeha čitave naše VvOćarsko-vinograđarske i povrtarske privrede, s vrlo korisnim društveno-privrednim posledicama.
Važnije mere unapredjenja standardizacije
voća i povrća MO Sa ı upovnea
I pored izvanredno velikog značaja, standardizacija u voćarsko-vinogradarskoj i povrtarskoj privređi nije u nas primenjena dovoljno stručno i pažljivo, Što deluje vrlo nepovoljno na uspeh te privrede, koji zavisi ođ svih proizvodnih i ekonom=skih činilaca. Zbog toga je očigledno da upravo u jeku privredne stabilizacije i
u perspektivi rastućeg izvoza ovom problemu moramo posvetiti punu pažnju, koristeći za tu svrhu niz raznovrsnih prikladnih mera.
Pre svega, moraju se pojačati napori da se ostvari, mnOgo uspešnije nego do sada, standardizacija u primarnoj proizvodnji, time Što će se sužavati sortiment u celini, u čitavom jugoslovenskom geopolitičkom prostoru, i svoditi se na minimalan broj sorti, čiji su plodovi najboljeg kvaliteta i najviše traženi na stranim tržištima. Naročito je korisno posvetiti veću pažnju sopstvenim novim sortama VvoOćaka, vinove loze i povrća, nepoznatim van naše zemlje, što će doprinositi većoj konkurentnosti naših proizvoda u odnosu na strane.
Drugo, mora se insistirati na preciznom odredjivanju najpogodnijeg stepena zrelosti proizvoda prilikom berbe, od čega presudno zavise njihova ujednačenost, kvalitet i stanje u kojem će stići do potrošača. Seminarima, napisima, neposrednom stručnom pomoći i dr. uspešno će moći da se osposobe individualni proizvodjači da to obavljaju na najbolji mogući način.
Treće, ne sme se zanemariti unutrašnja kontrola kvaliteta, što pretpostavlja da proizvodjači besprekorno poznaju kriterijume kvaliteta, precizirane standardima , i da ih najpažljivije primenjuju, jer bi i pored vrlo izraženog unutrašnjeg kvaliteta naših proizvoda, uslovljenog genetskim činiocima sorte, agroekološkim uslovima i primenjenom tehnikom proizvodnje, posledice mogle biti čak i katastrofalne, a to su: pogoršanje kvaliteta proizvoda kada stignu do potrošača u tolikoj meri da ili postanu neprihvatljivi ili im se srozava otkupna cena na odveć niski stepen; vraćanje vagonskih pošiljki sa granice; bacanje proizvoda na stranim istovarnim stanicama; kompromitovanje i gubitak stranih tržišta.
Četvrto, prilikom školovanja stručnih kadrova i obuke radnika mora se ovim pitanjima posvećivati neuporedivo veća pažnja nego do sada, jer se greške učinjene nepažnjom ili neznanjem u pripremi proizvo= da za tržište ne mogu na vreme otkriti,
a Još manje otkloniti. Zapažaju se kad je već sasvim dockan. Ovo važi i za inspekto-
36 a ————e< ———–T: E r—r—r———
re i kontrolore. Oni se moraju i u nas ne samo sistematski spremati, jer im je odgoVornost vrlo velika, već i podvrgavati u skladu s razvojem proizvodnje i sortimenta, redovnim povremenim seminarima za Obnovu znanja, kao Što se to sa mnogo uspeha godinama primenjuje u Engleskoj. Zbog toga je nenaknađiva šteta što se u tom smislu tako malo koriste medjunarodni seminari u Saragosi (Španija), u Medđiteranskom centru za visoke agronomske studije. Dobro je što je na nedavnom takvom seminaru učestvovao i jeđan- Slovenac (dipl.inž. Zoran Cizelj). Treba pokrenuti inicijativu da se održi širi sastanak inspektora i većih proizvodjača voća, groždja i povrća, na kojem bi Cizelj izložio iskustva i znanje stečeno
u Saragosi.
Peto, preka je potreba da se u ovom smi-
slu razmotre nastavni planovi i programi
poljoprivrednih fakulteta, kako bi se ovi upotpunili materijom o kriterijumima kvaliteta primarnih poljoprivrednih proizvoda, bez čega se teško mogu zamisliti uspesi u obezbedjenju što izraženijeg kvaliteta u
toku samog proizvodnog procesa.
Šesto, bilo bi vrlo preporučljivo da se na jednom od postojećih poljoprivrednih fakulteta organizuju bar povremeno postdiplomske stuđije iz oblasti standardizacije voća, groždja i povrća.
Sedmo, treba publicistici u ovoj oblasti posvetiti punu pažnju.
Brošure OECD sa tumačenjima kao instrument ujednačenja kontrole kvaliteta voća ı povrća
Godine 1960. (Konvencijom od 14. decembra) osnovana je Organizacija za saradnju i ekonomski razvoj - OECD, sa zađatkom: da realizuje najjaču moguću ekspanziju ekonomije. zaposlenja i unapredjenja životnog standarda u zemljama — članicama, održavajući finansijsku stabilnost, i
da tako doprinose razvoju svetske ekonomije; da doprinosi zdravoj ekspanziji ekonomije u zemljama - članicama i nečlanicama u cilju ekonomskog razvoja; da do-
prinosi razvoju svetske trgovinske ekspan-,
zije na multilateralnoj i neđiskriminativnoj osnovi u skladu s medjunarodnim obavezama. To je svetska organizacija
s obzirom da pored većeg broja evropskih obuhvata i nekoliko vanevropskih zemalja (Australija, Kanada, SAD, Japan i Novi Zeland), i to sve tehnički razvijenih.
U okviru OECD 1962. godine je osnovan Režim za primenu medjunarodnih standarda za voće i povrće. Jedna od originalnih i us-– pešnih delatnosti ovog Režima je priprema i izdavanje brošura sa tumačenjima za pojedine vrste voća i povrća. Brošure se objavljuju na engleskom i francuskom. Bogato su ilustrovane prilozima pretežno u boji. Na jednoj strani se objavljuje tekst evropskog standarda, a na drugoj, naspram ovog, objašnjenja, tumačenja tog teksta
sa slikama koje pokazuju pravo značenje odredjenih pojmova, odnosno kriterija kvaliteta. Time se omogućuje da svi učesnici
·.