JUS standardizacija

u proizvodnji i prometu voća i povrća imaju ista shvatanja o kriterijima kvaliteta, da lako nalaze zajednički jezik, a ne da pojedine bitne pojmove tumači svaki na svoj način. To naročito važi za inspektore i kontrolore. Nacrt brošure pripremi jedna delegacija. Posle ga sve delegacije svestrano razmatraju, dostavljajući Sekretarijatu Režima primedbe i predloge. Na

plenumima se detaljno diskutuje svaka odredba, Čak svaki pojam. Tako se kolektivno odapiraju i slike. Sve se zasniva na konsenzusu svih zainteresovanih. S obzirom na sastav plenuma, s vrlo kvalifikovanim predstavnicima najrazvijenijih zemalja, proizvodjača i potrošača voća, brošure su poslednja reč nauke i tehnike u oOovoJ oblasti. Zato su dragoceno, nezamenjivo sredstvo ne samo poboijšanja već naročito ujednačenja standardizacije, odnosno kontrole kvaliteta voća i povrća. One su neophodne našim proizvodjačima, prometnicima i inspekcijskim službama, te je za osudu što se gotovo i ne koriste.

Do sada su objavljene sledeće brošure te vrste:

1. Paradajz, karfiol, zelena salata, endivija, breskve (avgust 1963., 144 str., 5 JEBE);

2. Crni luk, kajsija, šljiva, jagoda, stono groždje (maj 1965., 148 str., 15 FF);

3. Artičoka, trešnja, kupus, krastavci, Špargle (novembar 1969., 160 str., 30 FF);

4. Jabuke i kruške (mart 1971, 74 str.,

5. Agrumi (septembar 1971., 72 str., 24 PF, rasprodat);

6. Jabuke i kruške (delimična revizija), paradajz (revizija), agrumi (delimična revizija), grašak krunac, boranija, mrkva (februar 1977, str., 156, 96 FP);

7. Krompir rani i potrošni (mart 1978, str. 78, 40 PF);

8. Breskve (revizija, novembar 1975%., str. 40, 36 FF);

9. Stono groždje (revizija, februar 1980., str. 44, 32 FF);

10. Jagoda (revizija, maj 1980, str. 27, 80 FP); |

11. Beli luk (septembar 1980., str. 46, 48 FF);

12. Agrumi (revizija, novembar 1980., Str. 104/0 707 EE)

Sve ove brošure mogu se dobiti na adresu: M. le Directeur de 1! Information, OECD 75775, Paris Cejex 16, 2, rue Andrć Pascal, France.

Režim raspolaže i dijapozitivima iz ove oblasti. Za uslove nabavke treba se obratiti na istu adresu.

Ovde treba napomenuti da smo ranije mogli dobiti klišea ovih brošura na poslugu bez ikakve naknade. Tu mogućnost su koristili Grci i Bugari.

Takodje napominjem, da su neke od naveđenih knjiga prevedene na nemački, iako Nemci imaju solidnu, vrlo kvalifikovanu in=spekcijsku službu.

U svakom slučaju mora se preuzeti inici-

Jativa da se bar nešto od ove bogate riznice učini dostupnim našim proizvodjačima, prometnicima i inspektorima, što će dopri-

· neti u velikoj meri unapredjenju naše VO-

ćarsko-vinogradarske i povrtarske privrede. Značaj razvoja paletizacije u prometu voća i povrća

"Režim" OECD je pre nekoliko godina, u zajednici s Radnom grupom EEK OUN (Ženeva), pokrenuo inicijativu da se stimuliše razvoj paletizacije u prometu voća i povrća. To pitanje Je razmatrano i na 23. plenarnom zasedanju "Režima" (Pariz, 24

- 28. novembra 1980,). Tom prilikom su izložena vrlo pozitivna iskustva Francuske u paletizaciji vreća za krompir, Što je s obzirom na kabasti karakter i obim prometa ovog proizvoda u nacionalnim i medjunarodnim razmerama -— vrlo važno.

Na tome su radili zajednički francusko Društvo za transport i frigoforično skladištenje i Društvo francuskih nacionalnih železnica, koJa su za tu svrhu pristupila i proizvodnji posebnih vagona (te bi bilo vrlo korisno kontaktirati ih i koristiti njihova iskustva).

Za ovu svrhu se koriste palete 100 x

120 cm (mada su bolje 120 x 120 m). Vreće za krompir su od 25 kg. Stavljaju se

u B spojeva po 5, sa ukupnim teretom od jedne tone. Punjenje vagona se može vršiti običnim viljuškarima.

Krompir se pakuje u mrežaste kese od

2,5 i 5 i džakove od 25 kg. Ove od 2,5

i 5 kg se stavljaju u one odđ 25 kg ko-

Je čine transportnu jedinicu. Veličina ovih džakova je 70 x 40 x 25 cm. U cilju lakog manipulisanja ova veličina sa sadržinom od 25 kg se ne sme prekoračiti. Vagoni (Gu) mogu primiti ukupno 20 tona krompira na paletama 120 x 100 cm. S paletama 120 x 80 cm tovar je manje stabilan. Veće palete ne odgovaraju korisnoj površini vagona Gu. Mogu se koristiti povratne ili nepovratne palete. One su

s četiri ulaza što je neophodno za dobru manipulaciju. Moraju izdržati težinu od 1.250 kg, što se traži po tarifi 114 francuskih železnica.

Da bi se tovar krompira na paletama držao stabilno, najprikladniji su omoti od pogodnog, dovoljno Jakog plastičnog materijala. Na palete se, na manjim relacijama, može stavljati 6 džakova u B spojeva, plus dva na vrhu, što znači ukupno 50 (1.250 kg ukupno), ili u 10 spojeva po dva, ili u 8 spojeva po 5 (1.000 kg).